Prosvetni glasnik

НАУКА И

НАСТАВА

вост да се другу олакша ма чим било: додавањсм адатака и материјала или показивањем у раду. Овде су излишне речи и много доказивање. Дођите у радионицу па видите; она ће вам много више казати, него што ја могу речима. Захтеви од наставе ручног рада деле се дакле на 10 тачака. 1.) Гучни рад требада буд-и гмтерес код ученика. 2.) Ручни рад треба да учи учеиика Да буде довитљив. 3.) Он треба свестрано да вежба руку и око. 4.) Да навикава на ред и тачност. 5.) Да навикава на чистоту. 6.) Да развија учениково тело. 7.) Да буди естетичка оееКања. 8.) Да развија. тШесне моЛи. 9.) Да наралнше штетности рада седећи. 10.) Да хармониски, свестрано развија целога човека за живот. У нас се мало или ни мало не обраКа пажња на телесно развијање учениково. У програму има свега два часа гимнастичка недељио, која се готово никад не употребљавају за то. Данашње школе развијају многе болести мирннм седењем, а код ручног рада тело се креће, те се надокнади оно, што се изгубило. при обичној школској настави. Некада се увађаше дрворез са тестерицом. Али баш за то, што се ту ради седећи, онније добар. Он може доћи само као додатак, због своје лепоте, која ирнвлачи пажњу гледалаца. у Р а ДУ се пази, да деца раде и десном и левом руком, те да нм се сви органи равномерно развијају. Промена годи н занима ученике, а овим се н органи развијају. (нАСТАВИЂЕ СВ)

ПРОЦЕС ОДБАЈАША У ИСТОРИЈИ 1 ) Из нрвобитног оиштег, из првобитне једне нераздвојене хаотичке целине, одвојили су се доцније аоједини делови, облицп, елементи, и то одвајапе нојединог од општег јесте први и главни услов свега вишег живота, свега прогреса, разума и свести; процес одвајања иојединог од општег јесте један од најглавнијих момената општег процеса. У области хуманог то одвајање зове се ослобођавање. 1.) Првобитно је цео козмос био једна магловита хаотична целина из које су се тек доцније х ) Једна глава из повећег деда.

одвојила поједина сунца, те је и цео данашњи сунчев систем био првобитно само сунце, од којега су се тек доцније одвојиле поједине планете. Из тог првобитног хаотичног стања, од једне једине нрвобнтне пра-силе одвајале су се доцније поједине маниФестације њене, поједине Физичке снаге: топлота, светлост, електрицитет. А пошто је на првобитној интензивној топлоти могло постојати само једно опште хаотично стање, то су материје из којих се састоји сунце и планете постојале једна пореддруге у слободном невезаном стању, и тек доције хлађењем првобитне хаотнчне, успјане, гасовите масе одвајали су се поједини хемискм елементи из те првобитне ин ^иФерентне материје и из разних комбинација њихових поетајали разни облици светова и појава на њима, а одвајање хемиских елемената из првобитне материје морало је, као и физичких снага, ићи по извесном реду, а свакојако по оном реду, којим су се и поједине планете одвајале од једног сунца, ношто су доцније доње, унутрашње планете постале из гушће материје сунчеве него горње, спољне које су се прво одвојиле из спољних лакших материја еунчевих. Тако су хемиски елементи као и Физичке снаге само иоједине Форме, које су се редом одвајале од једног јединог оиштег праелемента. Тако су се и материја и простор првобитно губили у једној бесконачној, хаотичкој првобитној целини, п првобитно су чинили једно јединство, из којега се тек доцннје одвајају као материја и као простор. И пошто се земља као планета потпуно одвојила од сунца, она је нрвобитно постојала као целина, од које се још нису биле одвојиле иоједине снаге, Форме и елементи њени. Тек кад је са све већим хлађењем земље нагтајала све већа супротност између ње и сунца, настало је на њој одвајање поједнних Форама од једне опште целине. Из нрвобитног гасовитог стања њеног, које је било мешавина оксигена, хидрогена, азота и угљеника, одвојили су се прво ваздух и вода. Тек доцније одваја се континентално од првобитног течног и тек са тим одвајањем ваздуха и воде од нрвобитног општег стања и одвајањем сувоземног од течног настало је одвајање органског од неорганског и могао је настати органски живот. Све већим губље; њем своје сопствене топлоте поједине тачке земљине добијале су разне положаје према супцу и тиме се почели одвајати ноједини климати од једне нрвобитне опште и једнолике температуре њене, а тиме су се одвојиле и поједине стране њене, и то прво исток од запада од првобитног индиФерентног стања, и тим све даљим одвајањем настајале су и све веће и даље разлике лојединих континената.