Prosvetni glasnik

наука и настава

А да би се ово постигло, пи у ком сдучају нећемо дати детету да ради оно, што није у стању само да уради. Учитељ не сме много помагати у раду, већ ваља нустити учеинка да сам ради. Јер ако се ученик стане навикавати да му други помаже, неће се самосталност развијати тодико у њему. С тога особито у ночетку вал.а нзбегавати много и често помагање ученицима. Гучним радом ће се ученици навикаватн и на ре/1, и тачност, а овим ће се развијати и осеКањс леаотс — естетичка осеКапа. Ручним радом навикавају се деца и на ред. То чини и кућа. Али и школа лма да номогне томе. У кући се обично дете не учи довољно реду, јер се слабо на то обраћа нажња. Деца обично све разбацују по соби. Добра домаћица, уживајући у кућевном реду, сама трчи и купи дечије разбацано ствари и доводи их у ред. У већим варошким кућама то чине служавке. Ту се дакле дете строго »е навикава на ред, јер оно само не ради, већ други. „Ред је у иола рад". Кад се дете навикне на рад, али тачан и чист рад, оно ће и доцпије тако исто радити. Обично се каже ред и тачност осноне су естстичком образовању. Ко се навикне да му је све у реду и тачно у раду, тај се навикава и на лепоту. Ма какав био рад кад није тачан, не чини никакав утисак лепоте. Нека ученик наирави просту даску за хлеб, биће му веома лепа ако јује тачно и чисто израдио. Но, ако је иокушао да је украси дуборезом, који је нетачно извео, неће изазивати осећање леноте, и даска неће бити леиа. Тако је исто и у обичном животу. Уђнмо у како велику и леио обојену собу. Ако су у њој разбацаае ствари без икаква реда, онда ће она битн много ружнија од оне просте сиротињске куће, али у којој је све чисто и на свом месту, у свом реду. Да кажемо сад, како вал>а постунати у овом иослу, ако хоћемо да се у ученика развпју ове врлине. Потребно је прво и прко да идемо од лакшега к тежему;- од аростијега к сложенијем раду и увек да гледамо да на сваком предмету дете има п по нешто ново да научн. Тнме ће му сам рад бити милији^ и моћи ће лакше да савлада тешкоће, у њему. Но поред тога, нужио је да и сам учитељ ради тачно и да иазп и на ученичку тачност у раду. Али овде не треба терати дотле, да ученик изгуби сваку вољу за рад. Ако једаред ноквари, добро је да и други пут урадн. Не испаде ли му добро и други пут, подај му други предмет, а кад узима доцније

довољно времена, подај му га онет н упутн га како да га изради како ваља. Најглавније је, да се у почетку рада иази добро на тачност, иа ће се деца навићи на њу и заволеће је. 5. Развијапе: џажљивости, иредноКс и џстрајности или аостојанства у раду. При умном раду, да би изазвали пажњу код ученика, ми употребљујемо очигледна срества и живу реч, а по некад богме чак п принудна срества. Са одржавањем нажње има се у оиште увек муке. Дсчји ум брзо се замори па тражи промену. С ручним радом, са свим је друкчије. Ако је сам рад методички уређен, очигледност је ту сама ио себи, јер дете друкчије не може да ради већ по*видљивом моделу — очигледно. Детету се нокаже рад опет очигледно, па ако не уме, нокаже му се и други пут. Оно с пажњом отпочне рад, с пажњом га нродужи и довршује. Ако не пази, ноквари. Учитељ онда заповеда, да се покварено нонова уради. Наравно, да ће се дете само трудити да буде нажљивије, да не би морало и по трећи пут да га ради. Но кад би се то десило, онда му се даје сличан лакши предмет (да не би изгубило вољу за рад). Овако се ученик најбоље навикне на иажњу у раду. Овде је дете приморано да пази самим радом којп радн. Кад се на тај начин прп ручном раду стече нажљивост, она ће се тако укоренити у души детињој, те ће оиа после и код теорискпх предмета бити пажљивија, па и кад одрасте човек. Ако је нкојем народу потребна нажљивост, заиста је пама. Са иенажљивостн и аљкавости данас највише страдамо, и сваки нам је посао запечаћен неуспехом. Најтеже је умним васпнтањем навићи дете на вредно&у и иостојанство у раду. Ове две особине стоје у тесној вези са самим радом. Ако дете не радн, неће га ни волети; ако га ради и волн, у њему ће се развијати и постојанство и вредноћа. Дете ио природи воли да ради ручне послове, те често пута, кад му недостаје времена, да започето доврши, остаје својевољно и носле одрсђоног времсна да посао доврши. Вредноћа и постојанство у раду иду заједно, рука нод руку. По школама, где је ручни рад заведен, стечено је искуство, да се ове врлине јаче буде чак и код оних ученика, који нису пре били вредни у умноме раду. А шта да речемо о иомагању, дружељубљу и другим врлинама, које се овим радом развијају ? Довољно је само да се помисли, или још боље, завири у школску радионицу, па да се види оно узајамно помагање при раду, она дружевска гото-