Prosvetni glasnik

276

ПРЕГДЕД ШКОЛСКИХ ДИСТОВА

разно доба дана, често и после часова, а опет и ван школскога времена, Из ових опита излази, да због концентроване пажљивости, у вези са умним и телесним напрезаљем, настаје мишићна депресија. Али ње нестаје после краћег времена, 1—2 часа после њене иојаве, ако се мен>а начин занимања, ако се са каке теже дисциилине пређе на лакшу. Мишићни минус веома се иравилно показује после математичких дисциплина и носле гимнастике, као пгго се обрнуто после историје, географије и нриродних наука може констатовати мишићно оиорављење; језици у погледу на уморност стоје у средини. Иевање и цртање кад што јако напрежу оне личности, које ностижу добар успех. — Од ових брзо нролазних денресија треба одвојити стање уморности, које траје дуже времена и које се може изгладити тек у време после школе или се држи по недељу дана. У овом иоследњем случају обележава се као преумореност, и настаје чим организам изгуби отпорну снагу. Из свега се може узети, да је доиста оправдано тврђење, како школа има неповољан утицај на ноједине ученике, и он се мора приписати велнкој уморности. Треба ради тога нродужити опите; а сви, којих се ово тиче, ваља да обрате нарочиту пажњу на децу која се лако ума.рају и да им стварају иовољне погодбе за рад. Према горњим опитима најбоље је за то: добра храна, довољан сан, купање и шетња. У другом делу ове свеске саопштавају се разне вести из школског и наставничкога живота, које за нас имају посреднога интереса, као: питање о учитељским платама у Пруској и Мекленбург-Шверину, борба духовништва против баварског учитељског друштва; о служењу учитеља у војсци итд. У трећем делу ошпирније се оцењује Вунтов „(тптДпзз с1ег Раусћо1о§;1е"; за тим у кратко приказују новија дела из опште педагогике (опширнија дела, историја педагогије, психолошки списн, списа за општу науку о настави; сниси о уређењу, управи школа). На послетку је библиографски преглед најновијих књига и чланака. б) свеска 2., фебруар 1897. На првом је месту наставак и свршетак расправе „Духовпо око," о којој смо већ говорили. За тим долази „Настава из књижевности на вишем ступњу средњих и вшпих женских школа" од Јох. Мајера у ђрефелду. Најважнија задаћа васпитања и наставе јесте религиозно морално образовање, или, другим речма, образовање за истинпто, добро и лепо. Ништа није, вели писац, подесније да дух уздигне до највиших висина људскога мишљења и осећања него што је то настава лектиром; а сем тога она најбоље даје настави националан карактер. Настава у класичној литератури има доста многостручну и јаку васпитну снагу; а с пуним правом стоји лектира у средишту наставе из немачке литературе. Класични песници нпсу за историју развитка националнога духа и самога народа од мање важности но многе личности које се деци у историји износе. Из ових и другпх је разлога дато и у женским школа угледно место науци о књижевностн, тако да је у средини ове наставе лектира, која се мора ослањати и доцуњавати наставом из немачке поетике и историје немачке књижевности. —• Како треба изводитп ову наставу? Још од нижих разреда треба

децу унознавати са немачком књижевношћу, према њиховим годинама и схватању, и то ничим другим до добром читанком, па ће се тако камен по камен скуппти за ираву наставу из исторнје књижевности и поетике, што долази тек у вишим разредима. Овде ваља потпуно одбацити скелет од имена и дата, преглед у скици о развитку књижевности и прегледно давање садржаја песничких дела. Али погрешно је и предавати историју књажевности не као школску науку, већ као науку стручну, научно, као што се то вели. Не стручна наука, већ педагогика треба да даде пресудну реч при избору, распореду и обради наставве грађе у науци о књижевности, јер увек треба имати пред очима васпитну и образовну сврху, којој теже и сви остали наставни предмети. Лектиру и историју литературе не треба обрађивати једну поред друге; оне морају бити спојене, и то у средини мора стајати лектира, а на њу ваља да се наслања историја књижевности и поетпка. При расиореду градива за лектиру .треба у главном ићи од лакшега тежему. Даље, прво долазе на ред епски, па лирски и на послетку драмски спевови, можда с тим само изузетком, да се већн епски сиевови читају после лирских Историски ред, као секундаран, долази само у оквиру тога поетског групирања. Што се тиче избора градива, треба се држати онога, што има у читанкама ученичкнм, сем епа и драма, које треба прочитати. Не треба ученице уиознавати са што већим бројем песнпка, већ што боље само са животом и радом иојединих, као што су: Ханс Сакс, Гелерт, Хердер, Фос, Хебел, Шамисо, Арнд, Кернер, Рикерт, Уланд, Фрајлиграт, Лесинг, Шилер, Гете. — При обради ваља од прплике овако радити. Прво посматрати неки спев са логичке, етичке и естетичке стране. По што се помену цроизводи пееникови, који су раније већ читани, па се упоређењем њиховнм баци нека зрака на тежње и рад песников, на његове особине, тако да се тиме већ нобуди ннтересовање за писца и разумевање његовога живота и рада, — тек онда ваља учитељ да изнесе што онширнијују слику живота песникова. Наравно овде ваља имати на уму узраст ученички. — Слично овоме треба ноступити и са поетиком. Тек пошто су посматрани спевови једне врсте, ваља пз уређења п упоређења њихова развити биће те песничке врсте. А на крају пгколовања треба ученицама дати уређен прагматичан преглед историскога развитка народне књижевности; а тако исто ирегледно изложити из поетике оно што је учено. Али и овде су границе доста уске; главно је ученицама дати упуства, како би се доцније у свему саме умеле наћи. Што се тиче питања о помоћној књизи морамо рећи да је и за ову наставу потребна помоћна књига, без које не може бити трајних ресултата. Диктате и овде ваља одбацити. Али уџбеннк не сме ступити на ирво место, нити наставника ограничавати, нитп га учити непотребннм: уџбеник јесте и остаје само помоћно средство и тек се онда употребљава, пошто је наставно градиво слободно, очигледно и живо разрађено, те већ ностало плод наставе, — и код куће. Овај уибеник у избору и распореду градива треба да буде израђен по истим начелима, по којима се потребна наставна грађа мора у опште бирати и распоређивати, као што је то горе ноказано. Књигу ваља тако израдити, да је ученице радо и весело узимају у руке и из школе понесу као саветника за живот и даље обра-