Prosvetni glasnik

ј1регл.ед школских .1истова

277

зовање, да она у правом смислу речи постаае књига за школу и кућу. Ово су, у накраким цртама, иишчеве мисли, које, свакако, и код нас могу наћи примене. У другом делу' друге свеске говори се опет о закону о учитељским нлатама; о школовању учитеља, о учитељском друштву итд. У трећем делу нриказ је књиге: В-г Раи1 Вег^етап, В1е Дгеј Гип<1атеп1;а1Рго1з1ете с1ег Рас1адо$1к ипс! 1ћге {ћеогеИвсће Розипд. Бе1р218 1896. (прик. X. Шерер); за тим краћн преглед пеких природњачких дела (Т. Ј. Рагкег, Уог1ебипјЈвп ићег е1етеп!аге В1о1о§1е; Б-г К. Нег1\У18, Кећгћисћ Лег 2оо1о§1е; Т)-г 0. Уо§1 и 1»-г Е. Уип§, ^ећгћисћ (1ег ргак!. уегдћ Апа1оппе; В-г 81га88ћиг§ег е1с, Рећгћисћ с!ег Во(;ап1к; итд.). На послетку је библиографија најновијих списа и расправа. в) 3. свеска, март 1897. Прво је Шереров чланак „Ргаесер1ог Сгегташае." Поводом 400 год. јубилеја великога немачког хуманисте и иедагога Ф. Меланхтона писад даје лепу слику његова живота п рада. — Други је чланак истога писца: ,,/иг БШез-ВшбгарМе," у ком исправља неке, по његову мишљењу, неправилностн у чланку Р. Дитриха у св. XII. „К. Ваћпеп" за 1896. год. У другом су делу белешке о учитељској плати у горњем дому, о университетским педагошким семинамима итд. У трећем делу је критика књиге: Асћепћасћ, ћ'п {2, РгарагаИопеп гиг ВећапсИип^ (1еи18сћег СгесИсМе 1п (1аг81е11еп(1ег ТЈМегпсМзчгабе. НИсћепћасћ. 1896. За гим краћи нрикази (1)-г Ј. Ееувег, Јоаећип Не1ппсћ Сатре. Вгаипзсћ^еЈд 1896. Тћ. Вапке, Ргак!. Рећгћисћ (1ег с1еи1зсћ. Сгевсћ. К. ГгИзсће и др.] На крају је, као обично, библиографски преглед и, као додатак, педагошки иреглед књига п новина. М.

2еН,бсћг1Г1 Гиг (1ав К,еа18сћи1^езеп изД а ЈУ и уређују Др. ЈозеФ Колбе, иређ. проФ. бечке подитехнике, Адолф Бехтед и Мориц Глезер, проФесори државних реадака у Бечу. Година XXII. II свеска, фебруар 1897. 1. Расправе и чланци: „Извештај о 8шшпег МееИп§-у држаном у Кембриџу 1896. годиие". од Ф. Бекера. Почевши од 1890. годпне редовно се држе сваке године такви Зиттег Мее1т§з (летњи зборови) у Оксфорду и у Кембриџу наизменце. Прошлогодишњи митинг у Кембриџу трајао је четири недеље (од 30. јула до 24. авг.). За то време држана су многобројна иредавања од којих ћемо некоја споменутп. I Циклус: Утицај Грчке и ЈРима на модерни живот. Тако се у дванаест иредавања говорило о темама: 1. 0 утпцају грчке вештине, 2. 0 утицају грчке митологије, 3. Утицај грчкога мишљења, 4. Естетичка и језиковна истраживања у текстозима грчких и римских писаца, 5. Римско право, 6. Римљани у Британији и римски утицај на континенталну цивилизацију, 7. Грчко и рнмско деловање на средњевековни и модерни новчани систем и на трговину. II (историски) Циклус: Студије о јевроаској иеторији. Опет у дванаест предавања говорило се о темама: 1. Тежње за немачким уједињењем и оснивање немачкога царства и 2. Уједпњење Италије. III (Литерарно-исто-

риски) Циклус: 1. Стара енглеска поезија пре и иосле освајања, 2. Келтиски утицај на средњевековни роман, 3. Утицај италијанске литературе на енглеску у 14., 15. и 16. веку. 1У Циклус. У дванаост предавања говорило се о ове три тсме. 1. Развијање чврстих беживотних облика с нарочитнм погледом на геолошки склоп британских острва, 2. Развијање живих облика, 3. Развиће декоративне вегатине. Сем ових главних било је и других нредавања о природњачким, антрополошким и национално-економним питањима. За тим пробране партије из Астрономије, Географије, светске историје и литературе, историје вештина и теологије. Најзад о васпитању и настави. За тим се помињу разне екскурсије итд. — „0 писању апелатива с великим почетним словом ио спајању речи" од проф. ^У. 8\ уоћоЛе (кратак чланак добар за наставнике немачкога језнка). — „Апарат за доказ Гејлисак-Мариотовог завоаа" од проф. Напз Нићега у Бечу. Да бп ученици V р. реалке могли разумети из хемијо одређивање занремнне гасова проф. Нићег је изумео аиарат, којим се потврђује како Маријотов тако и Гејлисаков закон а у исто време и комбиновани Гејлисак - Маријотов закон. Апарат опширно онисан, ноказане његово особпне и испитана тачност може се купити код \У. Ј. Коћгћеск '8 ШгсћМвег, "Шеп, I, Каг1пег81 ,га88е 59 за 12 фор. — Проф. Еешп Ки §1тауег у Бечу у кратком чланчпћу доказује ову особину конусних нресека: „Ка нроизвољној полари 12 буди којег конусног пресека повучена паралела А^ В, сече га у тачкама А и В, које су једнако удаљене од пресека а ј и В, те паралеле са тангентама 1 I) и 2 1) повученим из пола I) на конусни пресек. Тј. ААЈ^ВВЈпа је и АВ ј ^ВА,".2. Школски гласови: Директор Ег. Кетепу у Будимпепгги износи у опшириом извештају „ Стање средњих школа Босне и Херцеговине на милени■умској изложби у Еудимиешти 189 6'." Овде су иотанко изнете све просветне средњешколске прилике у овим двема сриским покрајинама. Са нарочите важности тога чланка донећемо га на другом месту. Из Архива за мађарско школско законодавство донето је (у изводу) „писмо мађарскога мин. просвете (од 15. дек. 1896. г.) Просветном Савету како да се извргаи једноставно право обеју врста средњих школа". Поводом тек отпочете ревизије наставнога плана од стране новог организованог Просветнога Савета министар указује на удаљенији циљ, који он хоће да доведе у склад с ранијим тежњама просветне управе. Врхунац овому крајњем циљу јесте у одлучивању за ирерани избор аозива што стешњава друштво, управо тај је циљ у изјадначивању ирава обеју врста средње школе. То разликовање права противречи најважнијим духовним и економним пнтересима; ну може се извести темељна реформа стварањем са свим новога органскога закона о средњој школи , али да он не сме бити ометан делимичним наређењима. Министар обележ,ава битност коначне реформе, по његову мигаљењу најзгодније, за једноставност арава средње школе. „Па и ако сам, вели министар, уверен, да вође једнога народа треба да усвоје један од најанатнијих делова идентичне културе, али да њена потпуна идентичност, која би у ствари довела на аисолутну једнакост насгавнога плана, није ни по себи потребна, као ни за прелазак на Великз" Школу. Напротив ја сам уверен, да уређење средње тпколе добива своју важност у што је могуЛно веКој