Prosvetni glasnik

278

пгег.1ед школских листова

многостручности, наравно иоред потребне заједниде према месним приливама. У месту где има само једна средаа школа, да би се задовољиле индивндуалне склоности ученичке мора им се пружити приЈика за више ираваца; где су две, три или више средњих школа, могло би се у једној учити нпр. грчки језик, у другој француски или који други живи језик, у трећој би се учрли други, евентуално прпродњачки предмети; 1 ) тако да, услед иретежног значаја свију заједничких наставних предмета, буде зајемчено право сваком правцу свпх средњих школа за иосећивање свнх великих школа. Ја дакле сматрам реформу са практичног гледишта једноставности права, које допушта већу слободу у једном делу студија. Такво уређење наше средњошколске наставе изискује са свим нов основни закон, али да се он припремп треба повише времена." 3. Преглед књига, листова и програма. а) Реценсије. Има их 19, и то 11 реценсија школских књига, а 8 опште научне вредности и за самоуке. Од школских сиомињемо ове: „Практични упути за израду немачке композиције за више разреде средњих швола" од Вг. Н. УоскегасН-а. — \У. 6ећег1;-а „Ргес1з ћ181ог1(|ие (1е 1а ГдМегаШге 1гагда1бе" (8°, 306, 81иИ§аг1, 1896. 3 марке). Овај исторнски извод француске литературе нлод је држаних нредавања у женској учитељској школи. (Препоручена као употребљива књига у средњим школама). — „Слике из митологије и историје Грка и Римљана" од ГеоЛог-а Норре. (4. и 5. св. \\Чеп, С. Огаезег, 1896. 1 св. по 6 листова 90 крајц.). Веома хваљено за школу и кућу — иреиоручеио је и од аустр. минист. нросвете. — Пуцгеров „Историски гаколски атлас за стару, сродњу и нову историју са 52 главне и 61 споредном картом за вигае и средње заводе Аустро-Угарске" 18. изд. Беч (Ркћ1ег'8 \УНже, цена 3 круне) — нрепоручено и од министарства просвете. — „Руководство за практичну фпзику" 1)г. Г. КоМгаизсћ-а. 8. умножено издање (XXIV, 442 стр. Теићпег 1896. 7 мар.). Ово стручњацима одавно познато „Руководство" у иоследњем издању претрпело је многе и веома лепе измене. За то се препоручује свим наставницима физике. МагкоН-а А. А., професора университета у Петрограду „Диференциалнн рачун". Ауторизован немачки иревод од Гпезепс!огИ-а и Ргитт-а (Теићпег, 1896. 7 мар.) Веома препоручено. — Вескпад;е1-а „Равна геометрија", са збирком задатака за школу и за самоуке. 5. изд. (VIII, 222, Мипсћеп, Аскегтапп, 2 марЛ (Повољно оцењено). — Од књига општега значаја споменућемо: Из Гешенове збирке од нроф. Свободе „Грчка исторпја" (12°, 207, Ге1р21§ 1896. цена 80 фен.). (Препоручено). — „Велеумови", збирка биографија, издаје Г)г. Аи1оп Веие1ће1т. XXII свеска од ОипЈћег 81е8типс1-а: Кср1ег, СгаШег (8°, VI, 233 стр., ВегПп НоЛпапп е(; Со., 1896. 2,40 мар.). Најтоплије преноручено дело свима образовании људима а. парочито наставницима фнзике. б) КраЛи ирикази књига и часоииса : „Ка игијени рада" од Крепелина (30 стр.). — „Енциклопед. ручник за Педагогију" од \У. Кет-а. II свез. II полов. (VIII, стр. 481 — 920, цена 7,50 мар.) (нрепоручено). — „В1ћНо1ћеса 8спр1огит Огаесогит е( Котапогит": ') Мисао је идеална и примамљива; у ствари иак, у школи би се наилазило на хиљаду тешкоћа. (Наиомена редакције часописа).

СогпеШ ХероИз уИае, С1аи<Пи8 ип(1 Хего, С. Ји1п Саезапз Сотшеп^агН <1е Ве11о ОаШсо, Прамеров школски речннк „Саезаг-ов Ве11ит ОаШсит", Уег§Н'з 8аћ(1ег, Аиз\уаћ1 аиз Хепорћопз МетогаћШеп, — коментар ка овоме за ученике и најзад ђачки коментар ка Тацитовом Агриколи. — ВегпЉзеп-а „Киггез Гећгћисћ (1ег ог§ап18сћеп Сћет1е" 8°, XVI, 573) — добра књига за наставнике. — ЕћеИп§-а „Хемија за реалке", 2 изд. 176 стр. ВегИп, ЛУеШтапп, 2,5 мар. (врло добра књига). — „Погледна Електротехнику", шест популарних продавања с експериментима од Ерз(;ет-а (препоручено). в) У ирегледу листова приказује се садржај целе XXVI године Хофманова „2е11 ,8сћгШ 1иг та1;ћета1 ;18сће11 ип(1 паШте^збепзсћаЛПсћеп ТЈп1;егг1сћ1;". г) Преглед школских ирограма доноси : из државнс гимназије у Линцу: „Оег Шзсће Бете(;пи8 1п (1ег Б1сћ(;ип§" ; из гимназпје у Крајнбургу: „(Јиае8(;1опез (1е ер1б(;и1а 8арр1из а(1 Рћаопега"; из програма државне реалке у Бечу у III одељку: „Математска припрема за Астрономију с погледом на привидно кретање некретница" — педагошка скица; из држ. реалке у Будвајсу: „Немачки еп XVII столећа" ; нз пољске гимназије у Тарнову: „Животињо у пословицама, изрекама, метафорама и упоређивање иољског језика" од нроф. Моравског; из пољске гимназије у Тарнополу: „Шб(;опја дутпагшт. 1аг11оро1зк1е§о" (од 1820—1848); из ириватне трговачке школе АШпа у Бечу: „Методика стенографске наставе; из програма реалке у Кремсу : „Настава из цртања у првом разреду средњих школа" од пр. А МшћоШзсћ-а; још има у 8 гимназија аустриских омањих приложака програмима већином из класичне литературе. 15.

ЗеЉсћгШ; Гиг Лаз ОутпабГаГигебеп, ћегаи8§еде1»еп уоп Н. Ј. Ми11ет. 1Л. Јаћг§ап§, Дег пеиеи Ро1§е етип<Мге1881§з{,ег Јаћг§ап§. ВегНи, \\ г е1(1шаиибсће ВисћћатПии^. 1897. Међу многим школским часописима, који у немачкој царевини заступају хуманистичку гимназију, несумњиво заузима прво место овај часопис, једно е тога што не показује ни мало несносне тесногрудости (као што је то нпр. с Улиговим Баз ћиташзИзсће Оутпазшт и Хартел-Шенкеловим 2е11бсћп1(; 1иг (Не оез1;егге1с1пзсћеп Оутпаз1еп) н друго с тога што полаже мању важиост у то да теориски расправља (те му и јесте редовно кратак први део, расираве), већ тежњу свога иосла нреноси на критички претрес свих новина, које се јаве о школи или за школу те му је други одељак, литерарнп преглед увек многобројан и исцрпан. То су у првоме реду разлози, с којих смо ради да у „Просвстноме Гласнику" ирикажемо баш овај часоиис ху> манистичкога правца. Свеска за јануар има у одељку расправа „Сећање из живота вишега тајнога државнога саветника и куратора универсптета бонскогадр. Отона Гантнера", чигана на збору Друштва гимназиских наставника у Берлину, у којима се износе у првоме реду његова становишта у немачким школским реформама за последњих 50 година, а тек узгред и његов књижевни рад и чиновнички рад. У одељку литерарних извегаћа има 27 што дужих што краћих приказа, од којих ћемо поменути само оне, који су у непосредној вези са