Prosvetni glasnik

ПРЕГЛЕД ШК0.1СКИХ ЛИСТОИЛ

279

школом и од којих могу имати користи и наши иросветни посленици. — Врло се топло препоручује Ј. Хензеа „Немачка читанка за више разреде средњих школа I део: Песништво средњега века", која у новоме, трећем пздању, с многим литерарним карактеристикама и нрегледима, згодно служи и за приватну употребу, као увођење у ту периоду немачког језика. — С признањем ирепоручује се А. Јонаса „Немачки задади за више разреде средњих школа" (као и раније за средње разреде), који су поникли из школскога рада. — Врло је ласкав ириказ Ф. Клугеове „Историје немачке књижевности", која је већ добро позната и нашим наставницима немачког језика. Признати радник 0. Вајзе преноручује је у овом 27. издању као књигу која нема себи равне у немачкој књижевности. — „Француска читанка за средње разреде' средњих школа" од Аркамбоа и Келера (издање Тајбнерово) књига је, од које ће се мучно наћи интереснија за наставу францускога језика у средњим разредима. — За ирепоруку је и Е. Вилкеа „Очигледна настава у енглеском језику на основу Хелцелових слика." — Наставницима ће дати нодстрека и много нових гледишта „Елементи аритметике за средње и и више разреде средњих школа" од В. Пфлигера, и исто тако и „Елементарни уџбеник физике по најновијим ногледима за више школе и самоуке" од Л. Дресела. Трећи одељак: Извешћа о скуповима, некролози и ситнице, има кратак извештај о XXII главном скупу Друштва средњошколских наставника Источне и Западне Пруске, у коме је нарочпто наглашена жива борба да се средњошколским наставнипима иобољша положај. — Затим нма нозив упућен целоме народу да прилозима растуренпх рукописа, писама итд. од браће Грима оснује у њихову месту рођења, у Ханау-у, музеј. Четврти одељак је библиографија књига иослатих па приказ. Уза сваку свеску овога часоннса излази додатак са засебном пагинацијом, под натпнсом „Годишња извешћа Филолошкога Друштва у Берлину", у којима се, ио инсцима, критички претресају све новине, које су изишле у току прошле године на пољу класнчне литературе. У овој свесци претресано је 16 што издања, што објашњења, што литерарних бележака о Ливију, и иочетак о Хорацу. Свеска за фебруар-март има ове чланке: „Импонерабилија у педагогпци' од X. Ф. Милера, у коме се на основу многих цитата из Платона. Сократа и других класнка доказује, насунрот школскпм педагозима, који сав напредак траже у калупима и формулама, да и при васпитању, као и свуда нначе, највише уснех зависи од „урођенога начина", од прнроде у нуноме, емфатичкоме смислу, да за њу мора бити најбољи рођенн наставник. — Други чланак „Нови наставни планови и штиво старих језика" од Ф. Алија, чланак је локалне природе, коме је задатак да докаже, како се у Немачкој и нри умањеноме броју часова из старих језика може ностићи нређашња темељигост, ако се ствар само добро упути и с вољом ирихвати. — Трећи чланак „0 обиму, уређењу и контроли нриватне лектире странш! језика у хуманистичким гимназијама" од К. Хартмана износи се да та ириватна лектира, у гимназијама само из старих класика, не

сме бити остављена по избору самим ученицима, већ је мора непрестано руководити и контролисати наставник. Ње сме бити само на највишем ступњу, а као припрема за њу пма још и на средњем ступњу да служи превођење ех 1етроге тј. без икаквога претходнога прппремања. Код ирнватне лектире захтеви не смеју бити сувише велики, боље је : тражити мање табака, а више разумевања н самосталнога рада, а не помагање разним недопуштешш средствима (преводима, рђавим коментарима итд.). Контролу треба вршити на самоме часу, који је иначе у недељи дана одређен на читање ех 1етроге. У другом одељку литерарних извешћа има 35 махом иовећнх приказа. За нас значајни су ови: Е. Волфа „Исторнја савремене немачке књижевности", која је тоило препоручена свакоме наставнику књижевности због здравих ногледа на књижевне врсте н производе, а наставницима немачкога језика још и због тачних мишљења о новијим нисцима. — Исто тако, а још и 1оплије препоручено је А. Визеа „Лирско песншптво и новији немачки лиричари", за коју је приказивач уверен да ће много што шта расветлнти у данашњем врењу естетичких појмова и суђења. — Фр. Хардера „Постанак и мена наших речи" у другом издању даје одличну слику о ностанку многих мрачнпх речи и о мењању значаја н облика исгнх, те ће многоме огворити очи, да боље нозна, воли и чува свој језик. — Топло је ирепоручена свима наставницима одлична „Латинска школска граматика од" А. Валдека, која на сунрот старих Еленд — Сајфертових и сличних, сјајно доказује у кратком облику већи успех. — За школе франкфуртске системе (једнолике наставе са француским као првим странпм језиком) одлична је „Латинска синтакса" од К. Рајихарта (облике уче по Пертесовој граматици издању В, приређеном од В. Гнлханзена и по „Латинској Читанци" од Ј. Вулфа), коју одличнп знатац латинскога језика X. Цимер не може довољно да нахвали. Кад би се код нас могло наћи кога, који би схватио везу између разних језика и хтео ноћи нутем, којим би се упоредним и наслоним радом ученицима преполовио труд око учења страних. у првом реду латинскога језика, а удвојити воља, ове би књиге, по својој намени у Немачкој, најзгодније биле за наше школе, које су свакако ближе франкфуртској системи него ли класичној гимназији, која и јесте и вечно треба да остане нешто непотребно за малу Србију. — Франсоа Копеа „Изабране новеле с уводом и напоменама издао Г. Франц" (св. 17. М. Хартманових гаколских издања) врло је добар рад, који ће ученицима внгаих разреда олакшати и осладити француски језпк. — Топло је препоручена В. Мартенса „Историја старога века" (I део Уџбеника историје за средње разреде). Исто тако С. Гинтера „Математички земљоипс" и А. Кирхова „Земљопис" (чини 2. одељак 2. половине IV књиге А. Баумајстерова НапсЊисћ с!ег Еггјећипд- шн! ГГп^етсћШећге), као н Е. Опермана „Земљонисни именик", сређен по деловима света и земљама. — Одличан је рад пун пластике и живости, В. Улеа „Уџбеник земљописа за више школе" (Лајпцнг 1896. код Г. Фрајтага 2 - 50 марке). У трећем одељку налази се предлог, да се Олертови захтеви једнолике народне школе не претресају узалуд теориски, већ да се, и ако многима изгледају претерани, огледају практички у школи у Кенигсбергу,