Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЋ

283

Нрва таква школа отворена јо 1844. г. у Еос1(1т^'-у. У почетку па све до 1804. г. ова устапова не нађе велпкога одзнва. Ну, после несрећнога рата, у коме Дандп нзгубнше Шлезвиг и Холштајн, осетн се потреба за всћим образовањем сељака п раденика радп јачег буђења националне свести, и услед тога почеше цвотатп и шприти се Велике Школе за народно образовање. Већ 1893. г. било нх је у Данској 77; у Шведској их има данас 25, а у Финској око 20. Као тип ових школа паводн се у сномепутом извештају једна у КувНп^е-у коју јеосновао Сћпз1еп Ко1(1, којн је ирво прикупљао око себе младиће и девојке, који су тежили да што више науче. Он им је причао лепе сгвари, и тако им отварао вољу да читају добре списе. А то је бпо п почетак ове школе. Овим школама сврха није стручна спрема, већ отитс образовапе. Ученпцп су младе занатлије, сељаци н раденицн, који по пет месеци зимп проведу у овпм школама, учећи од јутра до мрака, а девојке по три месеца лети. Наставпици се нарочито брпну, да сваки ученик остане и после школе при своме послу и у своме положају; а дајући им опште образовање, теже да им круг мпшљења проширо, да иојме опште националне задатке, на којима треба да раде као добри грађани, којн љубе своју отаџбину. Ученици живе заједно са дироктором п његовом породицом у заводу; дању уче, а у вече читају, иричају и уз свирку се забављају. Наставни су иредмети : историја, општа и народна по један час дневно, а уз то и један час устав и државно уређење. Дански језик опет један час дневно, геограФнја четири часа недељно, Физика и игијена по три часа, рачун опет трн часа, а јестаственпца, цртање и писање по једап плч два часа недељно. Религија се не предаје, алн је цео живот у заводу строго у духу религиозно-моралном. Између часова пре нодне ради се и сваког дана по један час шведска гимнастика. Ученици су између 18 до 25 година. У зиму 1894|95 г. било их је у овој школи 75, а радило је шест наставника: директор, два свешт$Бика, два кандидата, теологије и један екопом. Носета је добровољна. Месечно се плаћа по 30 круна; за ту цену ученици имају стан, храну и наставу. Ове школе нотпомаже и држава. Сад има у Данској око 77 ових школа са 3000 ученнка, који се скупљају из свих крајева, да паставе своје образовање.

Дисциплина је у заводима добра, а то долазн што јепохођење школе добровољно. Сваки је дошао сам да учи, на сам и удешава своје понашање, угледајући се на наставнике п директорову породицу. Утицај ових учеппка је важан и по живот п рад иарода, кад оду из завода у његову средину, јер посе собом пуно лепих мпсли н погледа, којн су плод дружења с паставницима, наставе и лектпре. Испити се никакви не нолажу. Школе за народно образовањо нмају велике важности и у економном погледу земље, јер од њихових учспика, као интелигентних грађана иотичу сва. пова економна предузећа, која подижу благостање у земљи. На тај се начип и земљи најбоље исплаћује новац, којим држава ове школе потиомаже. Између основних школа и ових имају Дапци и неколико продужних школа, које су опет приватна установа, у којима се нродужује рад из осиовних школа, али су слабо посећене. Слично овим Школама за народно образовање постоје у Енглеској и Амерпци т. з. ХЈштегзКу Ех1еп81011, а то су курсеви предавања из разнпх наука, који трају по четири недеље. Сви слушаоци, којнх буде на хиљаде, на крају курса полажу н исиите. А по свршетку курса у једном месту, држн се опет такав курс у другом месту, н тако то нде све даље. * * * Наше народно опште образовање ослања се поглавито, иа ако хоћемо право п једпно, на четнри разреда основне школе, не заборављајући прн овоме, да обавезна настава још није потнуно нзведена, п да за то горње тврђење вреди само за онај део омладине, који иде у основну школу и свргии је. Недостатак виших и продужних школа надокнађавају данас у неколико средње школе, којих имамо приличан број са доста великим бројем ученнка, од којих један део продужује школовање н спрема потребно чиновииштво, а други напушта учење и иде у трговину и на занате. За ове је друге средња школа као допуна у њиховом онштем образовању. Ну, претпоставимо да једаниут дође и то време, да се потпуно оствари обавезна настава од шест година и за мушкиње и за женскиње, иптање је: да ли је тиме све учињено за опште народио образовање? — Ијасам слободан одговорити да пије. У Немачкој траје обавезна настава осам година, па су тамо ппак и са тим незадовољнн. Није, дакле, лако васпитавати омладииу и стварати људе, који ће, без разлико,- бити потпуно све^ни својих личиих задатака, као и задатака, које има држава, као 37*