Prosvetni glasnik

284

К 0 в ч

Е Ж И Ћ

једна целина, а на којима морамо сви радити, ако смо ради да се остваре наши народни идеали, и да нас не прегазе други, већи и културнији народи. Зато се тражи не само воље и умешности наставника, већ и доста труда, времена н материјалних жртава. Чак кад би се време обавезног школовања могло продужити од б на 10 и 12 година, инакто не би било много. Али, ми морамо водити рачуна и о захтевима практичнога живота, па се задовољити и са маље времена на овоме послу. Ирилике не допуштају, да се омладина дуго задржава при самом раду општега образовања, већ се тражи, да се сваки, по могућству, што ире ода и неком нарочитом иослу и раду, којим ће нослужити друштву, и од кога ће сам моћи да живи. То је и узрок што се обавезно школовање одмерава на мање времена. Ово треба добро уочити и проценити, па се чувати од ногрешних веровања, као да је 4 или 0 година похођења школе довољно. И кад се ово зна, онда настаје питање: шта се може још учинитп, па да се наше опште народно образовање све више допуњује и усавршава? — И ја држим, да ће се сваки сложити са овим, да треба гледати, прво, да се рад наставника не паралише у животу, кад ученици престану походити школу, нерадом, у оном правцу, у ком је школа — ма колико то времена било радила. А то ће се најбоље постићи оснтањем читаоница за народ бар у сваком селу, у коме има школа, да би у томе могли узети ииицијативу учител.п, — а којих данас немамо ни у свима већим градовима (па чак ни у Крагујевцу). На тај би начин учитељи п по селима прикупљали око себе све нисмене људе и радили да се опште образовање парода допуњује и проширује; а што је још главније : одржавали би стално везу са својим ученицима, (преко којих би иајбоље могли утицати и на цео свој крај), дакле, и на оне, који нису нн писмени. После овога дошла бн као друга важна установа: друштва за народно образовање, по угледу на универзитетска друштва у Иемачкој п Француској, која би оснивали и то но свима градовима сви иптелигентнији људи, нроФесори, судије, инжињери, учитељи и свештепици. И онда на нослетку као највише и иајбоље, што се може жчлети, дошло би оспивање Школа за онште народно образовање по угледу на Данску, Шведску, Норвешку, Финску, а у иоследње време и на Немачку. Све троје ово мора и треба да буде ствар приватне иницијативе, и не тражити то од државе. А она никад, бар у нас, није отказала своју наклоиост и номоћ ни једној хуманој установи, која се у носледње доба јавља. Иа баш кад би у овоме

случају та њена помоћ и изостала, ипак не би изостали резултати нашег приватног рада, само кад би се иочело и да ради у овом правцу; а ти резултати били би најбоље срество за. постицање у даљем раду. Било би, дакде, време да сви, колико пас год има, са још већом ревношћу уложимо сву бригу за опште добро свих, и да тако потпомогнемо држави у извођењу њених задатака. Држава има права, да то очекује од њених интелигентних грађана, а на првоме месту од учитеља н ироФесора, који су и до сада увек били свесни својих идеалних Дужности. На њима је да то и овога пута и у овом ногледу носведоче. Међутим, ми имамо. нрава а и дужносг* да се користимо тековинама других народа, и да. нресадпмо у наш народ, што у њих као добро нађемо, а одговара духу и потребама нашега народа, тим прс, што и најкултуриији позајмљују од малих, кад год иађу што да је за њих згодно и подесно. Идеја школа за народно образовање је здрава, а поникла је из неопходних иотреба и захтева нашега доба, зато ће с временом и победити. Овим се речима, од прилике, завршује један извештај о једној оваквој школн. Овим и ја ове редове завршујем. У Ж О Р НАПИСАО Бг. М. Без801Г. 1. Физиологија умора. Умор је сложена појава из које се могу издвојити три низа посебних појава за недагошку примену: један се односи иа смањење мишићне снаге и нерване радње, другн на смањење осећаја или душевне радње у опште, а трећи је патолошке природе. Иочећемо с ирвим, физиолошким моментом. Кад се сва грчења једнога мшнића до његова умора помоћу нарочитог апарата забележе, добпје се цртеж, из кога се види, да мицање мшиића бива све спорије, и да најпосле уморени мншић дуже остане у згрчеиом стању него што је био у ночетку, кад је био одморан. Рад, који би после тога ум.оренп мишић вршио, шкоди му миого више него рад при пормалним погодбама; животињско тело није, дакле, „вештачка машина", која за сваки килограмометар рада троши нсту количину угља. Узрок је томе вероватно тај, што мишић при својим иоследњим контракцијама троши друге супстанције, а не оне, које је трошио при нрвим покретима. Услед миогих грчења мишића ироизведу се у њему пеке отровне материје, које се избацују, а нарочпто млечна кнселнна. Физиолошкн процес умора не по-