Prosvetni glasnik

288

КОВЧЕЖИЂ

зрелости држе само у неколнко школа у Бугарској, где би дошли, ради нолагања испита, кандидати и из осталих школа; иснитне комисије да се саставе из иаставника разних школа. Већина је изасланика међу тим тога мишљења: да се у свима школама држе испити зрелости, али да буде јача контрола нри оцењивању, да се и одене са иисмеиог исиита дају у присуству мнпистарског изасланика. Извештаји изасланика миннстарских тврде, да се испнти зрелости готово ни у чем не разликују од обичних испита. Чпм се ученици оставе без помоћи наставникове, одмах се помету и не умеју да одговарају на питања. Изасланици неки предлажу: 1. да се проНИ1НО детаљан програм градива потребног за иснит зрелости, и да се изради учуство за испитаче, како ће да исиитују ученике да би се дошло до уверења може ли се ученику признати зрелост; 2. да буде што веће јединство међу свима испитним комисијама; 3, да се за нспитаче узимају не само они наставннци који су предавали него и остали, па и из других завода. Ионовни нснпти зрелости држе се само ради форме. Редак је случај да падне којп кандидат на поновном испиту. Сви изасланнци запазили су ту махну, па једнн су одлучно иротивни понављању испита зрелости ; други пристају да се испит може ионовити само из једног предмета, а ако кандидат падне из више предмета, онда да нонови цео испит; неки опет мисле да треба оставитн право, да со можо поновити исппт из једног предмета, али да сс предмети разделе у две групо: у једну групу да уђу они предмети из којих би се могло допустити понављање једнога испита, а у другу груиу они нродмоти из којвх се не би могло допустити понављање иснита. Поновни иснпт могао би се донустпти из оних предмота, који се савлађују меморисањем; из предмета за којо треба више размишљања, да се не доиуети понављање испита. Да се поновни исиити пе држе, као до сада, у почетку нове школске годнне, него да сс за њпх остави дужи рок. Неки изасланици изнели су још и ово нредлоге. 1., Да министарство иронишс, што прс, једнолику номенклатуру. 2., Да се не даје једна оцеиа за обележавање усиеха кандидатова из свих нредмета који су везапи један за други, као што су: зоологија, ботаника и минералогпја, алгебра и геометрија, општа педагогика и дидактика итд. 3. Да се не цени подјсднако успех иоказан у свима предметима. За свакп ноједини предмет, да се тражи већи или мањи уснех, према његовој важности. , На прво месго у том погледу треба да дођу они иредмети, у којпма се огледа кандидатова моћ размшпљања. 4-., Да се на исниту зрелости испитују кандидати одвојено из народне историје п бугарске географије, а уз геологију и из геологије бугарске. , 5. Антропологија и игпјена да буде у рукама једнога наставника; а тако исто историја педагогије, општа педагогика и дидактпка. 6. Да се на писменом испиту зрелости дају разне теме из иредмета (н. пр. математика), који се у разним одељењима (реалном и класичном) не уче подједнако. 7. Да се виднијо место даде и у наставном н у испитиом ирограму нацртној геометрији.

Пристајући уз мишљење и усвајајући иредлоге министарских изасланика. Пост. Учебент. КомигетЂ изјавио је министру нросвете мншљење да је потребно ирегледати и изменнтп нравила о нсппту зрелости. Из „ Уч. ///)."

Руека настава. — У иочетку аирила ово године цар је потврдио предлог о надзору над школама црквених ОПШТИна за децу иравославне всре. Према томе највиши надзор над тим школама иринада Светом Синоду, кога заступају нарочити школски надзорницн. Месни надзор врше протојероји, а њнх замењују срески надзорници. Учитељска места иопуњавају месии свештенпци или пак срески одбор. Школе преглсдају чланови тога одбора редом. * * * Јодан руски лист пише, да народ све више захтева школско образовање. Ире зо година морали су децу силом у школу доводити, а сад јо толика павала у школу, да со многа деца но нримају у њу, јер нема довољно места. Пу норед оснивања нових школа треба п књига, које народ тражи, и зато су иотребне школске бпблиотеке. * * % Од када је руски цар истакао школско питање, говори со мпого о увођењу обавезног школовања. И допста, ова јо огрОмна царевина далско заостала у погледу школског образовања масе народне ; јер док н. нр. у Саксонској на 1000 становника долазе 182 ученпка, у Русији пх има само 20 (у Србијп 45) ; у срцу царевипе, у моековској губернији има 60% нописмеиих људи! * * * У току нослодњих 10 годпна врло се јако умножпо број школа црквених општина у Сибиру. За време 1884. године било је у целом Сибиру само 5 таких школа, а 1894. било их је 654 са 12.978 ђака оба пола. Школа за чигање и писањо било је 1890. год. 453, са 5,417 ђака; а 1891. попео се број ових школа иа 504 са 6027 ђака, а 1894. год. на 800 школа. Према томе број школа црквеиих оиштина и број школа за учење читања н нисања умножио се у носледњем деценијуму за 239%. Спбпр има сад свега 2522 школе (мођу њима 330 варошких) са 74.306 ђака. Сибир пма од прилике 6,261.353 стаиовиика, те тако долази једна школа на 2486 стаиовника. * * * Русија има до сад 213 фабричних школа. „В. 2. 1 А. ТЈ." У Будим-Пешти отворен је 1895.—96. школске године нов завод за сиремапе ирофесора средњих школа. оавод је уређен као интернат; у њега се примају одлични слушаоци пештанских велнких школа, који се поред својих великошколских студија спремају теоретично и нрактично за наставнике средњих школа. Завод се издржава о државном трошку, а надзирава га један министров повереник. „Б. В."