Prosvetni glasnik

К 0 В Ч Е Ж II Ћ

287

певачи суделовали; па свима њиховим старосрбијанским вечсрима , п светосавским ирославама, којо нису обично прославе, већ прави концерти, најмногобројније похађани. И те песме тако лепо, тако заносно изводе ирости радницп!... Не можемо, а да на овом месту не одамо заслужно признаље наставницима ових ученика. Да би своје ученике што боље уиозналн са овом земљом и њиховом браћом, која у слободној Ераљевини живи, наставници су правили неколике излете са својим ученицима, и то: у Паланку, Крагујевац и Шабац, где су у исто време прпређивали и старосрбијанСке вечери. Њихова несма п тамо је одушевљавала, п заносила. Круна успеха бпла је у Крагујевцу, у срцу Шумадије! Ну, о томе је преко јавних гласила доста нисано. Сад ћемо у неколико да опишемо прославу десетогодишњице ове школе. Та прослава извршена је у дому друштвеном. Још око два сахата носле нодне, маса света обојега цола хитно жураху к Дому, да би место задобили, и бешо га тако много, да су све просторнје н ходници били преиуњени да се већ у три сахата није могло ући нн на главну каиију. По доласку Његовог Високоиреосвештенства госиодина Митрополита Михаила; г. г. министра просвете, начелника министарства просвете, председника општине града Београда; г. Константиновића команданта Краљево гарде и мноштво другог света обојега пола, тачно у 3 сахата, извршсно је водоосвећење и сечење колача. Говор управника ове школе, г. Мподраговића, све нас је овеселно, јер чусмо бројево пз којих се види, да ова школа стално напредује. За тим су иастале иесме и декламацпје под хоровођством г. Зарије Поиовића. Два комада отпевао је хор ученика дома друштвеног, под хоровођсвом г. Т. Андрејевића, Аустралијанца. Алн песме, које певаху ученици — радници — заносиле су нас. „Знате л< браћо, миле сеје, то Косово немнло" пренесе нас на. Косово и разбојиште на којем ногннуше Лазар, Милош, Југ Богдан и његових довет Југовића и... илакали смо. Али несма: „ Сриско Оро ", које је комионовао г. Зарија, јеете изванредна песма. Она надмашује Коло Бранково. П, кад се та несма и по други пут отпева, мртва тишина настаде у салн; све боше зането. потресено... •Заиста мора се човек дивптн успеху и марљивости ових ученика, кад номисли, да по цео боговетни дан раде своје тешке послове, а само вечером носле евојих послова уче уморни. Па овој нрослави били су изложени и цртачки радови ученика ове школе. Они су иревазилазили свако очекпвање. На завршетку да. напоменемо, да смо се у прикуиљању ових података у многоме користили добротом самога управника ово школе г. Миодраговића професора. Поздрављајући дееетогодишњпцу ове школе, да пожелимо, да она и даље истраје у своме раду, и да круна уснеха љеног буде: остварење жеља. њених наставника и њених ученика. Мнл. М. Ковачевић.

Испити зрелости у Бугарској за 1805)6 шко.г. ГОД. — На крају нронгле школске године држан је нспит зрелостн у Бугарској у 22 завода, у 9 мушких гимназија, у 7 девојачких гимиазија и у 6 учитељских школа. Како се школе ове разликују по своме уређењу, разлпчни су и исппти зролосги у њима. Тако, аисмсни исиит у мушким гпмназпјама држп се у класичпом одсеку из пет предмета, (пз бугарског језика, латинског, грчког, француског или немачког и из математике), а у реалном одсеку из четири предмета (из математике, нацртне геометрије, бугарског и француског језика) ; у девојачким гимназијама држи се писмени испнт само из три предмета (бугарског језика, фраицуског и Фребелове мстодо); у учитељским пшолама из три иредмега (бугарског језика, нодагогике и математике), Исто тако има разлике и у држању усмсних исиита. — У класичном одсеку на мушким гимназијама држи ее усмени испит из шест предмета (из бугарског језика, латинског, грчког, математике, физнко н историје), н у рсалном из пет предмета (бугарског језика, математике, физике, хемије и јостаственице) ; у девојачким гимназијама држи се усмени нспит из четири предмета (педагогике, антропологије, игијене и кућарства); у учитељским школама уеменп пспнт држи се из пет предмета (из бугарског језика, математике, педагогике, физике и историје). Осим тога, у учитељским школама држе се угледна продавања из предмета основне школе, а у женскин гимназијама практички пснити по Фребеловој методи, За испит зрелости јавило се свега 1061 кандидат. Од овога броја на мугаке гимназије долази 249, на девојачке гнмназије 355, на учитељске гаколе 457. Положили су испит и добили сведоџбу 52%. У мугаким гимназијама положило је испит зрелости 103 кандидата (41%) ; у девојачким гимназијама 286 (81 од сто); у учитељским школама 159 капдидата. (35%). Према томе, најбољи успех показао се у девојачким гимназијама, а најслабији у учитељскпм школама. Разлика ова у успеху долази у главном отуда, што су ирограми за испит зрелости у девојачким гимназнјаиа много лакгап ного што су за мушке гимназије и учитељске школе. Министарски изасланици у својим извештајима тврде још, да се у девојачким гимназијама учи нанамет, да „кандидаткит^ изображавахв отђ себе си геворешд учбеници" ; један од изасланика вели да јо пре исиита добио анонимно писмо, у којем га ученицс моле да им буде „спаеитељ", да не исиитује он, него да их пита сам наставник, како их је испитпвао и у току године. ПостоаненЂ УчебенЂ Комитегв мпшљења је да ова.квој разлици усмоха треба тражити узрок у неЈеднакој снреми наставиичког особља, у ноким случајностима, у већој или мањој оштрини којом су глодале нспитне комнсије на иснит зрелости. Јавља се н једна абнормалност : да је бољи успех на нисменим испитима него на усменим. Бећина министарских изасланика објаснили су ову појаву тиме, што писмене радове оцењују сами наставници без изасланика, а. усменим испитима присуствује и изасланик. Да се избегну многе незгоде, да се добнју веће гарантије за правилну оцену знања ученичког, неки изасланици нредложили су министарству : да се исиити