Prosvetni glasnik

581

је узета само од чести из познатих збнрака писама, иначе ; је збирка скроз модерна. Уз овј збирку нисама иде увод и додатак и објашњења. Књига ова може се препоручити за наставу француског језика као средство да се изучи француски стил у писмима а и као студија националног харакгера и ириватнога живота. За овим указујемо на: „ЕеИЈаЛеп 5иг с1еп ХЈп1егпсћ1 111 <1ег 2оо1о§1е" од 0. Фогла, К. Милендорфа и П. Резелера, у новом илустрованом издању (Берлин, Винклман, 1896.), које топло препоручује референат К. Иепрер. (Раергег). На послетку помињемо приказ Р. ПГила (8сМе1) двају фнзичких дела. Прво је: тринаесто издање Јохмана и Хермеса СтшкМз <1ег Ехрептеп(;а1рћу81к иш.1 Е1етеп1е <1ег Сћет1е, 8о\у1е с1ег Аб1гопот1е ипс1 таЉетаИбсћеп &ео&гарМе (Верлин, Винкелман, 1896.), које заслужује у овом облику пуну похвалу; а друго: X. Нининга Еећгћисћ с1ег Рћук1к (Минстер, 1897.), које је дело наставак и прогаирење дела ОтипЛгиде (1ег Рћуб1к од истога писца, и које референат препоручује онима што хоће да изнесу најновија открића и ногледе у физичкој настави. У додатку (Јаћгезћепсћ1е с1е8 р1и1о1о§. Уеге1пб) приказује Г. Андрезен осам дела о Тациту, а X. Каленберг тринаест дела о Херодоту. Ж.

/еИвсћгШ Iпг (1а8 11еа18сћи1« г в8еп издају и УРеђују Емануел Цубер, проФ. бечке технике, Адолф Бехтел и Мориц Гдезер, проФесори државних реалака у Бечу. Година ХХП. V. свеска 1897. Расираве и чланци. Зависност оцене владања од оцене марљивости при семестралној класификацији, од професора Др. Јосипа Битнера. У нашим школама не ностојп ова друга оцена, али у место ове имамо оцену за похођење школе и цркве. И код нас се разно тумачи зависност ових двеју оцена. Неки наставнпцп заступају мишљење, да једна оцена не треба да зависи од друге, тј. да ученик може имати нримерну оцену пз владања а из похођења школе и цркве много слабију, или обрнуто, други опег узимају да ученик не може добити оцену нримеран, ако има новише неоправданих изостанака, дакле лошију оцену из нохођења школе и цркве, или не може добити иохвално из похођења школе, ако је доброг или лошег владања. Професор Битнер. у поменутом чланку заступа мишљење, да овде обе оцене треба давати независно једну од друге. Он каже : „наставник треба да дели нравду, па ако се ученику, који је преко целе године био примерног владања, призна слабија оцена из владања само за то, што је добио слабе оцене пз предмета (можда због тога, што нема таленга), опда смо се огрешили о нравду". - - Даље у чланку каже, да се оцењивање не врши у свима покрајинама подједнако, шта је свакако за осуду. — Значај земљописа АустроУгарске за средњошколску наставу од проф. С. Горга. Писац приписује Аустрији домпнирајући ноложај у Европи и закључује, да је изучавање њеног земљописа поучно п интересно не само за њене ноданике, већ и за све странце. До тога закључка долази нисац посматрањем положаја ове државе, њеног становништва по народности и вери. — Два доказа за подизање управне на дуж у пројекционој равни, пише С. Мандић. У уџбеницима ово се правило изводи на два разна начина,

који се оснивају на иодударности троуглова. Иисац то врпш, ослањајући се на правило о нормалности ираве на раван, односно на појам о углу равнина или на нагибни угао. Свакако је овај његов начин приступачнији за ученике и може се препоручити наставпицима. Примедбе на чланак нроф. Кулемајера „0 једно.ј особини конусних пресека", од нроф. Шобера. 2. Школски гласови. Средње школе Хрватске и Славоније на миленијумској нзложби у Будимпештп, од директора Кеменија. Из овог извештаја износимо ове нодатке: Хрватска трошила је за своје школе у 1885. год. свега 1,112000 форинатаау 1896. г. 1,829000 фор. За изложбу хрватска влада спремила је опшпран извештај о школству са статистиком нод насловом, Школство у Хрватској и Славонпји од његовог почетка до конца год. 1895. Извештај је нодељен на три дела. У другом делу говори се о средњим и вишим школама, Прва гимназија оспована, је 1582. у Леноглави. У Загребу је основана прва гимназија 1607. год. Троразредна реалка у Загребу 1854. а 1860. четврти разред и те је годпне заведеи немачки као наставни језик. Говорећи о изложбн, директор Кемењи хвали све изложене гтредмете а нарочито цртеже из реалних гимназија Земунске, осечке и загребачке. Нарочито су похваљени препарати из природних наука. 3. Преглед књига, листова и арограма. а) Рецензије. Ручна књпга за васнитање н наставу у средњим школама. I. свеска. 2. одељак: Уређење и управљање вишег пгколства у кулгурним земљама Европе и Северне Америке. У овој књизи налазе се организације школа у свима евроиским државама изузимајућн Србије, Бугарске и Влатике. Писац се жали, што није у овим земљама могао наћи реформе и ако се трудио. Сем ове има још више рецензија на разна дела. Навешћемо пеколико важиијих Нбке1з СеодгаПзсће Сћагак!егШес1ег 1иг 8сћи1е ипс! Наиз. Референт препоручује ово дело. Ботте!, Гећгћисћ с1ег Ехрегшеп1а1р1пз1к. Због тога што је математика умерено иримењена и што чес10 упућује на физичне појаве у свагдањем животу, може се књига корисно употребптч. Еепкпег, АиШтеИзсће Аи1§аћеп, препоручена је. 8сћтШ, ХЈпгегпсћ! 1111 Еге1ћаш12е1с1ше11, може се у настави слободног цртања кориспо применити. — После рецензија има извештај о „ХеИзсћгШ 1иг (Пе оз1егге1с1пзсћеп бушпаз1еп". У извештају износи се садржина од 12 свезака. б) Преглед ирограма. Спомињу се програми са 16 разнпх завода. У сваком програму има по један чланак.

VI. свеска 1897. 1. Расиравеи чланцц. Зауспомену на Јосина Колбе-а од Др . Корнхуберга. У овом чланку писац износи живот и рад Колбеов, који је служио држави 43 године, био члан у многим друпггвима а и главни уредник овог листа, све до своје смрти. — 0 неким особинама конусних нресека и површина другог реда од проф. Куглмајера. 2. Школски гласови. Међународни олимппски копгрес у Хавру од 23. Јула до 1. Августа 1897. године. Овоме конгресу председавао је председиик републике а раснрављао је сва питања, која се односе на педагогику, методику и историју телесног веџбања, неговања здравља и спорта. Куре за француски језик и литературу у Паризу, састоји се из првог реда од 1. Јула до 1. Августа и другог реда од 1. до 31. Августа.