Prosvetni glasnik

341

за то унутарњи јој је састав и начин излагања (ст.и) такав, да ни мало но нридобива читаода, као што бн требало да чини леиа књига: она се не чита у сласт и од миле вољо, него, као најсухоиарпију прозу, мора читалац да нагна себе да ју прочита. Поврх свега тога у н>ој има доста граматичких и правоиисних грешака, као и грешака у интерпункцији. То се може видети и из навода, које сам напред иавео. Према свему тому, Главни Просветни Савет не може ирепоручити Госиодину Министру, да ову књигу: „откуин за школске књнжнице и за раздавање ученицима старијпх разреда виших школа", као што то у својој молби тражи г. Мусулин. Захвалан на иоверењу Београд, 8. маја 1898. Момчило Иванић проФ. I Београдске Гимназије редовни члан Главнога Просветнога Савета. По саслушању реФсрата Савет је одлучно, да се дело одбије. РеФерснту је у име хонорара одрсђсно чстрдссст (40) динара. X. Прочитан је реФерат г. Момчнла Иванића, о књижидама под насловом ,Смил>е" од С. Грбића, и .Малс Учениде" од Л. Зрнића, које је књижара Стајића понудила за поклањање ученицима осноиних школа. Тај реФерат гласп: Главном Просветном Савету Прегледао сам књиге „Мале ученице у поуцп, иричи и песми саставно Л. Зрнић" и „Смиље књига за младеж саставно Саватије М. Грбић учитељ". Обе су издања књижаре Мите Стајића, прва 1898., а друга 1897. Прва има на мањој осмини 70, а друга истога Формата 68 обележених страна. И једној н другој корице и текст украшени доста леппм сликама. Штампа и хартија укусна је. Цона је првој 50, а другој 60 нара динарских. За обе ове књиге, њихов издавач г. Мита Стајић, моли да их г. министар нросвете нрепоручи за поклањање ћацима основних школа. I. „Мале ученице". У овој књизи нма унраво 65 страна штива. и то је раздељено на четири неједнака дела: 1. Добра и рђава деца (стр. 3—44), 2. Најкорисније дома&с животињс и итице (стр. 45—52), 3. Приче (стр. 53—58), 4. Песме (стр. 59—65). Као што се види скоро две трећпне целокупне садржине ове књижице иде на 1. део; нрема томе, то је и најглавнији део њен. С тога ћу се на њему, као на таквом, највише зауставити. Тај је део збирка моралних поука, исказаних као похвала или покуда поједииим представницима врлииа и грешака, у облику цртица из живота женске деце са одабраним српским именима.

А на какав се то начин чиии, може се видети, кад се прочита било која од ових цртица. Тако, да узмемо нрву, под натиисом: „Дете које зна читати". Већ сам натпнс не мами мале читаоце својом занимљивошћу; и сувише је ирозаичац. А ево како почиње само казивање: „Бранислава зна, читати: јер је била марљива') у школи и иажљиво је слушала своју учитељицу" (стр. 3). Даље се каже: како је она тим „веома задовољна", јер „чита лепе књиге", и како то чини нарочито у вече, читајући гласно својим родитељима; како је то мило њеним родитељима, те је они награћују новцем, којим она купује још лепше књиге, а ујак јој је ноклонио две књиге с врло лепим сликама. „Сад можете замислити како је Бранислави мило што је научила читати! Децо, угледајте се на њу, и учите читати!" Тиме се завршује ова цртица, а за њом, као њен пандан долази друга под натпиеом: „Дете које не зна читати". Тако су написане и све остале цртице овога дела, и оне, у којима се износе добрине као и грешке и слабости дечје. Сад да вндимо вредност таквог начина нисања поука. Али задржимо се само на наведеним и истакнутим речима марљив и пажљиво. То су речи апстрактнога значења и упућене су неиосредно дечјом разуму. Прво је питање: да ли ће он те појмове схватити? А друго: и ако схвати, колико ће дуго они у детета остати? — И на послетку, а што је најглавније, да ли и оваква књига, коју млади читалац треба од миле воље да чита, ваља овако непосредно, овако сухо, да се обраћа разуму? — Или би боље било, да она то чини, на пр., кроз какву причу о каквом занимљиву догаћају, из којега ће се вндетн марљивост и пажљивост Браниславнна, и како јо због те врлине награћена итд.? За то што начин поучавања, како се изводи у овом делу, није примамљив, и ако признајем да су све поуке у њему умесне и корисно по дечје васпитање, неће ову књигу велика већина њених младих читалаца целу нрочитати. Тиме и ова књига, у главном, промаша свој циљ. А то је донста штета. У 2 делу говори со о најкириснијим домаКим животињама у лепом смеру, да их човок чува, да буде милостив према њима итд. Ја мислим да је ове врсте поука особито потребна нашој српској деци; она је колико корисна толико и узвишена. У 3 дблу нма четири веома кратке ириче са морално-ноучним смером, а такве су и у 4. долу иесме од наша два најнризнатија дидактична несника „Змаја" Јована Јовановића и Љуб. Ненадовића. Кад се узме у обзир корисна иоучна садржина и да, нокрај све анстрактности и нодовољне ирнмамљивости облика најглавнијега дела ово књиге, ииак може за душу но неког младог читаоца ирионути која од толиких корнсних и леиих ноука; кад се узме у обзир да у овој књизи нема нпчега зазорнога; кад сс томо дода да је нисанастилом лаким, јасннм и досха живахним, а да јој је језик и правопис скоро савршено правилан: онда мислим, да ни Главнп Просветни Савет ') Истакнуте речи ја истичем.