Prosvetni glasnik

радн.л главнога мгосвехнога оавета

343

;акле, тих крајова најмлађи стожсрови деловн ; а лишће вене н умире с врха, у литћа је, дакло, врх најстарији део његов". А како ли гине стабло? Пааомена. ----- Лишћа, цирано ре.Ии никад нема на корену". За овим долази II Корсн. III Стабло. IV ЛишКе. \ Цваст. VI Цветии омотач. VII Оргаии за нло1,еи.е. VIII Плод. Као што се из наведенога видн, научна грађа није методски сређена. Што се иод 1 иомињу длаке као орган, кад се о њима нарочито не говори, (но само узгредно стр. 126., површина стабла и стр. 135., новршнна листа), као наир. о корену итд.? Што ће она напомена о цвету, кад се о њему говори у засебна три одељка (V, VI и ЛII) тако, да сваки мора сматрати наир. цветни омотач као орган нсте вредности, као корен, стабло итд. Што се по самом натнису овог одељка може о овоме овако узети. Што да се говори о .,брсту, пуиољку, вештачком размножавању" (непотпуно) итд. кад су то само саставни дслови органа, а о свему томе требало је говориги доцније. Зар је врх лпста најстарији део, нгго лист умире с врха? Како изгледа носледња напомена, кад се она упореди с овим: Л1а клици или заметку разикујемо ове де.1ове: коренак, клицине лиске или когиледоне н аерце илп етабаочев пуаољак " стр. 152. По овоме когиледони су или еаетавни делови иерцета илн су на коренку, доцнпјем корену иарасли. Што се тиче грешака, може се увидети воћ из овога гато са-м навео, а има их јога доста. Да иаведем само ово: ,Г1осао је лишћу да удише ваздушну храну тј. да унија из ваздуха угљену киселину"... стр. 127. Зар бнљке, дакле, не удишу и кисеоник ? „ Котиледони нли клицине лиеке ничу клијањем из семена"... стр. 127. Зар котиледони ничу бага из сомена? А како ли се ово слаже е овпм: Иа заметку разликујемо ове делове: један котиледон илп више котиледона, коренак н перце",... стр. 117. „ Биљке с развијеним сиоловима. — оно се зову : а) једнодоме б) дводоме в) многодоме ; кад поред двосиолног цвећа има на једном стаблу још и мугаких, а на другнм још и женских цветова, као у јавора, млеча" итд. стр. 147. Ланчић разликује једно — и дводоме биљке; то је тачно а и довољно за ученике средњих школа; оваква је појава усвојена у опште за уџбенике (Моио - и 1Поес1а). Овај назив миогодоме бнљке јесте грешка као резудтат нетачног превода Линеова назива иолигамија (ро1удатга). Да је доиста ово овако, види се из „нрегледа Линеове системе" стр. 153. Да је писац преписао из које Флоре и Ботанике Ианчићеве овај нреглед, он би, у етвари, изнео Линеов Систем; овако, рђавим иреводом ХХШ класе Ро1у§аЛ11а, огрегаио се и о Линоја, а и нашег уваженог ботаничара, а тиме би се н сам спасао и грешке н нс би се у наше уџбеникс уноСпо још један безначајан термин. У осталом, у овој ботаници има још доста скованих речи, и за терминологију и за назнве биљннх група. Према свему што сам до сада рекао, види се, да је научно граднво несређено; да има много грешака, непотпуности, противречности итд.; да су описи ио» просветни гласник 1898 г.

јединих биљака еувииге опширни; многе наведене биљке уз иреставнпке нлемена нису окарактерисане ни својим најбитнијим обележјима итд. игд. Овај је уџбеник написаи тако да би много лакгае било наннсати нов, него научну грађу у овоме исправити, изменнтн, доиуннти и средити : а овакав, какав јо, иијо никако за шкблски уџбеннк. 12. маја 1898. год. Београд. ИроФ. Ст. И. Јакшић. [1о саслушању реФерата Савет је одлучио, да се ова књига не ирештамнава за школску нотребу. РеФсренту је одрсђено шесет (60) дииара у нјвв хонорара. XII. Прочитани су реФсрати г.г. Стев. Јакшића и ЈК. Јуришића о делу С. Здравковића ,Бил>ке и иаука о биљкама". РеФерат г. Јакшића гласи: Главном Просветном Савету Прегдедао сам руконнс дела „Биљке н наука о биљкама," по Мап§1и-у израдио г. Светислав одравковић, проФесор крушевачке гимназије, а који је понуђен за школски уџбеник за ниже разреде средњих школа. При нзради овога дела г. Здравковић, сем уџбеника : Соигб е1етеп1а1ге Ло Во1ап1дие, раг 1ј01 Т Мап81п, послужио се и другим уџбеницима страним_ и нашим а и Флорама. Из садржаја, који се налази на завршетку овог списа, видц се како је научно градиво распоређено у овоме уџбенику, а ја ћу навестн само поједина места, о којнма будем говорно. Одмах по. уводу (где се говори шта је ботаннка, каква је разлика између биљака и животнња) долази: „I дсо. Вил.ке и живот њихов. Глава I. Делови и.1 којих се једна биљка састоји. — Потребни услови за живот биљака." „Пре но што почнемо изучавати бнљке, потребно јо да знамо из којих се делова једна биљка саетоји. Ради тога узећемо семе од пасуља н ншоннце, кртолу од кромпира и лук од зумбула." Подвукао сам термии семе с тога да се обрати пажња на то, како нисац назива семеном и зрно пасуља и зрно пшенице. Ево како нисац продужује: „ Пасуљев'о семе обавијено је с иоља.... кожурицом која се зове семепача, а изнутра је иснуњена неком меснатом, доста чврстом масом, која се зове једро." Даље за једро: „... Свака половиш, једра зове се котиледон или клицина лиска, а на телу гато их везује, разликује се... коренак и... стабаоце... Стабаоце носи на своме врху два безбојна листића, кнји се оба зајодно зову аерце или етабаочев ауаољак ." За овим се говори о клијању н развићу ембриона у биљку, а.завршује се овим: „То, нио се је из семена развило, то је млада биљка, на којој се сада јаено разликује три дела: корен, стабло н лишЛе. Корен је носгао од коренка, стабло од стабаоцета, а лишће од перцета (т.ј. стр. II и III.)."

45