Prosvetni glasnik

Б Е .1

Е Ш К Е

249

нараштај упознати „што ближе са развитком и уређењем сриске државе, којој је темељит основ иоложио Мплош Велики". и која ће помоћи да сваки српски спн „темељно проучи бесмртна дела Милоша Великог". На жалост, ппсац није био дорастао овоме не баш лаком али врло захвалном послу, а као да му није ни познат свеколики родољубиви рад Милошев, те је, иосле онога за себе онако претендиознога оглаСа, место потпуне слике, у којој бисмо видели Милоша Великога у служби своје отаџбине, дао читаоцима само један мали део оне многобројне грађе о животу и раду оснивача данашње Србијо и народне нам династије. Ова грађа корисно ће послужитн другоме, ко се б} г де латио да спремп иотпуну слпку живота и рада Милоша Великога, што смо очекивали од писца ове књиге, и на томе прплогу нека му је хвала, јер и тако није још објављена сва трађа, из које се може видети: шта је све Милош Велики урадио за Србију п како му много дугује српски народ. * Какав треба да је школски надзорник према школи и учитељу. Темат XVI учитељске скуиштине у Крагујевцу. Расправљао Јов. Макснмови/Г, учитељ и уреднпк „Учитељ. Весника". Веоград. Штампарија Светозара Николића, 1899. 8°, стр. 34. Сталнп надзор у нашим народним школама новина је, која је уведена законом о народним школама од 1898. године. Савим је прнродно , што се одмах, пошто је уведена ова новина у нас, морао тачно одредити и однос школских надзорннка према школи и учитељу. То је и изазвало ову расправу, која је расправљана на учптељској екушптнни прошле годпне. Писац ове расправе у разматраљу односа нзмеђу надзорннка с једне и школе п учптеља с друге стране долази до ових закључака: надзорник треба да има довољно педагошког н психолошког знања ; иадзорнпи мора

скроз да познаје своју дужност; надзорник треба да буде нотпуно упознат са уредбама и законима подручним му школа, п да их савесно и тачно вршп ; надзорник треба да има довољно љубави, самопоуздања п самопрегоревања у своме послу и раду; надзорник треба да је богат искуством; надзорник треба да је осведочени пријатељ народие школе и учитеља; надзорник не :Рреба да је формалиста нн шаблонпста; надзорнику треба да лежи на срцу благостање учитељско; надзорник треба да је искрен и да се руководп само истином; надзорпик треба да ноштује слободу учитељских мисли и његово слободно убеђење ; надзориик треба да има примерно нонашање и опхођење према учитељима ; надзорнпк треба да је дружељубив п пријатан, а не нрек и осорљив, надзорннк се не сме у својој дужности служитн средствима, која понижавају углед учитеља и народне наставе; надзорипк треба да је искренн прпјатељ п помагач „Учитељског Удружења". Ова је расправа ирво штампана у Учитељу. * Разговори безазлена свијета. С црногорских посједака хвата их у перо Миж . Во јводиЛ. Веоград. ШтампаријаСв. Николпћа, 1900. 12°, стр. 127. У овој је књизи иетнаест лепих цртица из црногорскога живота: Кнез Данило тражи зајам, Док не проблејн, Звијезде у по дана, Хоће на ппсмено, У Дубровннку, Каиетан Јеврем суди Васојевићпма, Дере ка свети Петар чизме, Обрука бијешну кућу Кусаровића, Заоглавио књажева војннка, С боцом впна у њедрима, Хтио Љешњанин да лриступп, Бог му дуго поклонио здравље, Његова се стијече, Цетињско добротворно друштво н Као добар данак у години. У свима се овим цртама, с доста вештине, приказују иоједпне стране живота у Црној Гори, оцртавањем прилика, које се посведиевно у Црној Горијављају