Prosvetni glasnik

250

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

при неирестаним сукобима напреднијега духа, који иочиње и тамо продирати, са иатријархалним животом. У дртидама је пуно хумора, који местимице ирелази и у врло оштар сарказам. Писац ових црта одлично иознаје живот, језик и обичаје Црногораца, али му је нарочито пошло за руком, да верно прикаже говор црногорски, те и сте стране ова књига заслужз г је, да буде пажљиво прочитана. * Земљопис Краљевине Србије по речним сливовима, са животоиисом и картама речних сливова и лепим сликама. По новом програму од 20. августа 1899. год. ПБр. 4968., за ученике-це III раз. осн. нар. школе израдио Дим. Ј. СоколовиЛ, учптељ. Издање срп. краљ. дворске књпжаре Мите Стајића. Београд, 1900. Штампарија Павловића и Стојановића . 8°, стр. 100. Ова је књига намењена да послужи као уџбеник за земљопис, у III разреду наших народних школа. У првоме делу је ошпти део, у коме се укратко говори: о школи, странама света, мапи, узвншењима и равницама на земљи, водама, сливу, плодности земљишта, природним пропзводима, климн, саобраћајним средствима,, месту, ста.новницпма, општини, срезу, округу, отаџбпни, У другоме је делу географија Краљевине Србије; Србијаје нодел>ена по сливовима и тако се прегледа, и то овим редом: слив Еолубаре, слив Саве, слив Дрине, слив западне Мораве, слив јужне Мораве, слив Нишаве, слив велике Мораве, слив Дунава, слив Тпмока. У трећем делу се говори у опште о Србији: њеној прпродној нодели (по реци Моравп), државној управи, грбу и застави, управним властима, школама, управној подели, црквеној управи и подели и војеној подели. У општем делу су биографије великих људи наших: Карађорђа, Милоша Великога, Танаска Рајића, Хајдук Вељка Петровића, Јанка Катића, Кнеза Михаила Обрено-

вића, Краља Мнлана и Краља Александра. Уз свакн слив је и доста прегледна карта тога слива, а на појединпм местима су и потребне слике. Слике Милоша Великога, Кнеза Михајла, Краља Милана н Краља Александра особито су лепо нзрађене п диван су украс овој књизи. Кад се у нас чак и у основној школн тражи уџбеник за сваки предмет, па се п за земљопис ученнцима даје уџбеник, онда је потребно бар такви уџбеници да су врло пажљиво израђени. Овај се уџбеник с те стране може ирепоручити, а још и са своје одличне техничке спреме. * Атлас Краљевине Србије са ЗеМЉОПИСОМ. По речннм сливовима, но новом програму најкраћи потсетник за ученнке III разреда основнпх лгкола удесили II. К. ШреиловиК и Ј. КовачевиИ , професор. Београд. Издање Књпжаре Велимира Валожића, 1900. Штамиарија код „Просвете". 8°, страна 52. У овоме „потсетнику" пма четпрп одељка: у првоме је општи део, у коме се ученици трећега разреда „потсећају" на школу п околнну, равницу. брежуљак, брдо п планину, реку и језеро, видик и стране света, места становања, путове, климу п карту или мапу ; у другом је одељку опет „потсетннк" за географију Краљевине Србије, и ту је прво оџшти географскж део о Србији, а иосле овога је, ради детаљнијега географскога прегледа, Србија подељена у речне сливове: слив Саве, слнв Колубаре, слив Дрпне, слив Дунава, слив Тимока, слив Нишаве, слив Бињачке Мораве, слив Го.шјске Мораве, слив велике Мораве ; у трећем одељку је оишти преглед о Србији; четвртн је одељак посвећен заслужиим људима из сриског устанка из 1804. и 1815. годиие: Карађорђу, Милошу Обреновићу, Стевану Синђелићу, Ха.јдук-Вељку Петровпћу, Танаску Ра-