Prosvetni glasnik

226

ПРОСВЕТНН ГДАСНИК

знају песму морали су да кањерају (т. ј. да помажу певачу). Кањерањем се учидо певати дуже дрквепе песме. Кад учепик дође изјутра у шкоду, пољубп учитеља у руку, па иде на своје место, ту пољуби књигу и почне да чита. Кад сви ђаци дођу, чита се молитва. При читању молитве сви ђади устају на иоге и читају «ви на глас. Пред пзлазак из школе, на подне, опет се чита молитва. Тако исто бива и после подне. Учитељ је наређивао ученицима, да код куће, увек пре и после ручка, читају „Оче наш". Кад су ученпцп ишли из школе, морали су ићи по двојица у реду. Скидање капа није било у обичају. Учитељ је препоручнвао ученицима, да својим родитељима и свима €таријим сродннцима љубе р] 7 ке. У школама пиротског округа за време Турака, колико сазнадох, ово су биле казне: Кад који учаник неће да гледа у књигу, учитељ му меће јаје под браду, те је држећи јајеј бпо принуђен, гледати у књигу. Подигне лн главу јаје падне, а падне ли јаје, ученик бива кажњен. Остале су казне биле у овоме: тучењс ио длану и ноктима, клечање на зрнима, на магаре и валоге. Па магаре, или како то још зову мала казна, била је у томе, што кривца узме који од другова па леђа, па га држи за руке, а учитељ илн калФа туку га по стражњици. Валоге или велика казна је у овоме: једна мотка од хвата или нешто јаче дужине, дебела као рука, нробулш се на два места. Провуче се кроз рупе конопац, те изгледа као погон на. пушци. Тим погоном се некако учврсте ноге кривца код колена око мотке, па онда два ученика мету мотку на раме, а кривац између њих виси на оној мотци, главом доле окренут, а ногама за мотку утврђен. И сад учитељ или кал#а туку кривца по стражњици. Ово је била иајстрожија казна. На тај начин васпитавао се подмладак у школама пре ослобођења. Учење је као што се видн било просто. Сем читања и нешто писања није се научило ништа друго. Па и сно јвто се научило, било је скоро ништавно, да се многи своје ппсмености стиде. Било је случајева да се школски одборник, који се за време Турака учно у овим школама, стидео потписати се на уписници као присутан испиту, изговарајући се да. је неписмен. Натеран да, се потпише једва је уздрхталом руком могао написати неколико слова као знаке свога имена.

(свршиће се)