Prosvetni glasnik

23*

Ј

ковчежпћ 359

штавају. Не треба им давати апстрактне појмове о ирироди, него се ослонити на живост њихова уображења и аега задовољити, причајући им о жпвоту животиња, њиховим навикама, борбама, удружењима, и т. п. без подробног проучавања њихове структуре и органа. Тим ће деца заволети природу, па ће је после лакше проучавати, и кад буду одрасли за научно испитивање, лако ће га савладати. * * * У настави морала американски педагози имају правилно гл.едиште Да се постигие наиредак у морадном васиитању нису потребне нарочите дпдактичке лекцпје, већ треба добра средина, ваљана „моралиа атмоСФера". Један примеран учитељ бољи је иего сто књижица за учење морала. Дете ваља да је у додиру са осећањем моралним, кад је ово у акцији. Карактер се снажи инспирацијама које долазе из морадних средина, а не поукама из књиге. У моралном свету, као п у. физичком , живот порађа живот. То је прави и једини пут за напредак морални, као што је то и Русо, и ако с нешто претераности, изнео. Доиста, у Америци и нема дидактичке моралње наставе. Тек се сад јавља мисао за поучавање омладине за грађански живот у теоријском смислу, па је један од про#есора политичких наука на универзитету у Чикагу написао и књижицу, у којој се, поред лепих слика, износи резиме народне историје и описују органи и Функције јавне управе. Нови догађаји у Америци, а нарочито рат са Шпанијом побудили су педагоге американске, да обрате већу пажњу на неговање патриотског осећања у деце. Они су, до душе, у начелу противни ратовању, као варварској појави, али су нашли да од њихове стране није било освајачке намере, већ ослободилачке. Тако гледиште учинило је да оживе школе патриотским песмама и усклицима, а многи су причали деци о животу на острвима и о судбини њихове браће ко.ју ваља ослободити. * ^ % Питање методско третира се врло озбиљно у Америци. Француски педагози често га занемарују, налазећи да је добром наставнику довољно да има талента и да зна свој предмет. Ипак је Непгг Маггоп, најбољи педагошки радник Француски у своје време устајао против неспремности наставничке у погледу педагошке теорије. Нарочито су проФесори средњих школа — у Француској као и у Америци — немарни према захтевима педагогпје, мислећи зар, да је она једино за учитеље. У Америци су већ опазили, да је настава у колежима слабија но'у осн. школама, и приписују то слабој пажњи према педагошким начелима. То је изазвало живљи покрет у корист наставе педагошке, у коме су узели учешће и универзитети, оснивајући засебне одсеке за ову наставу. Учитељске школе су тако исто ревносно вршиле свој посао. Организовани су и курсови за време одмора, на којима се знање усавршава и попуњује.