Prosvetni glasnik

360 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Ове године једна од таквих установа биаа је посвећена искључиво питању о наставним методама. Она је била на три места, у јулу меседу и првих дана, августа, н курс је трајао просечно око 13 дана. Програм курсова, према новинарским објавама, био је овакав: музика, физичко васпитаае, писање, цртање, артистичко васпитаље, геограФија и сродне јој науке, психологија и математика. Ипак, ови курсови изгледају випхе као забавна путоваља у нове пределе, но истинска обука, јер је време врл.о кратко, да би се постигли повољни ресудтати. Још једна новина постоји у Америци. То су питања која се подажу ученицима и на која се тражи искрен одговор. Покадшто та питања изгледају индискретна и сурова, али то Американци не сматрају за погрешку. Питања се односе поглавпто на начин живота, накдоности, страсти, заинтересованост у иредметима и тп. Из одговора ђачких сазнавало се, које предмете ђаци највише цене, па и које негодују. Тада се приступало пспитивању узрока и једном и другом, те се долазило до корисних открића, бидо да се ствар тицала невештине наставнипке, било тешких концепција у самој науци, било опширности програма и колпчпне материјала. По мишљењу Тау1ог-а, који је употребио овај начин испитивања ученика, интерес који изазове наставак за свој предмет може се сматрати као најсјајнији доказ његове заслуге. У једној школи, коју је он иодвргао испитивању, 66°/ 0 ђака изјаснили су се да немају наклоности за геометрију. Наставник је био изненађен, али после извесног размишљања дошао је до уверења, да је много изискивао од својих ученика, те је тражња превазишла њихову снагу. Он је упростио рад, и после три месеца, кад се ириступило новом испитивању, од 100 ученнка 65 је одговорило да има наклоности ка геометрији. Чим је умерен тон наставе, одмах се и расиоложење ђачко окренуло у корист поменутог предмета. Није то само једини начин, да се боље упозна дечја душа. Амерпкански педагози желе да психологија у овој тачки буде од велике користи за педагогију. Они траже, да се испитивање дечјих склоности не задржи само на малој деци, већ да обухватн и ђаке основнпх школа и колежа. У Америци постоји и клуб матера, у коме се матере састају да већају о питањима васпитања дечјег, али док су деца још мала, док походе забавишта. Међутнм у 14. и 15. годинама настаје права морална криза, и тада се зачиње организација индивидуална у погледу на морални карактер. Дотле је све неучвршћено: и страсти и врлине лако се губе, не остављајући јачег трага. Тада треба познавати дечаке, да би се могло с успехом радити на њихову моралном усавршавању. У јануарској свесцп ЈоигпаI с1е РМадодге (1898. г.) \\ . 0' 8ћеа препоручује директорима, да за своје ученике уведу извесне књижице у које ће убележавати: каква знања имају ученици при ступању у школу, какав им је био живот у породици, за каква учења нмају највише диспо-