Prosvetni glasnik

358

ПРОСВЕТНН ТЛАСНИК

се распоређују према извесном плану, и расиоређеие су у серије : серија старих уметника, серија нових - модерних, серија пролећа, реаигпјска и т. д. Заступљени су сликари: РаФаел, Кореџно, Мурнло, Дипре, Миле, Лерол и др. Амерпканцп желе тим не само да усаврше укус у уметничким иословима п да унапреде естетичко васпитање, већ и да омнле деци школу. Дечје је уображење веома јако, н у веселим, пријатним школским собама и дисциплина и настава иду без принуде, лако, неосетно. Не треба само претрпавати зидове најразноврснпјим сликама, него радити и ту са избором и укусом, па ће се децп милити да улазе у те зграде, у којима их, сем наставе, чека и једна укусна галерија уметничких производа, која им задовољава око и доводи дух у пријатно расположеае. Без су.чгње, не треба бити ентузијаст у овој ствари, али се не може одрећп да је основна мисао правилна и да јој треба само паметна прпмена. * * * Питање о програмнма школскнм изазвало је неке ирилично чудне погледе чувеног про®есора универзитета у Чикагу Јоћп Веттеу-а. Он налази, да читање, писаае и рачун нису предмети који подносе за почетнике. Њему се чини, да се њима рано почиње и нарочито наглашава да читање приморава децу да се нрерано упознају са спољашњим облицима језика. Дечја интелигенција још је слаба да савлада тешкоће у механизму чптања. Ирерано читање одстрањује, готово за увек, ученика од посматрања стварипх појава и предмета. Онпредлаже да се наставапочне ручним радовима, цртањем, музиком и причама из књижевности и историје. Та идејаније оставила никаквог великог утицаја, јер изгледа као реприза Русовљевих утопија. Доиста, како вели Епо1, председник университета хавардског, ако читање, писање и рачун и иису циљ наставе, онн су њена најпреча средетва, и свако дете од 9 година треба да пх има у својој властп. У осталом, педагогија американска полаже све већу важност очигледној настави п изучавању природних наука. Рлавно је побудити у детета љубав к природи и упознати га с елементима појединих ирпродних наука, За то се препоручују екскурзије, збирке инсеката, хербариуми и тп. Комисија од 9 проФесора у државп Њујорку, истражујући најбоље методе за нас г 1'аву ових наука, изјаснила се, да она треба да је ирактична и експериментална. Један од педагога американских, Тћошаз ВаШе{ жали се да настава природних наука није пошла добрим правцем, јер су јој усавршавање способности посматрања н искључива преданост научним методама постали главни циљ. Жртвовано је стварно задобивање знања Формалном неговању способностп: више се гледа да се образује дух, но да се сазнаду спољни предмети. Не треба научити најпре анализовати, закључивати, размишљати, већ на против осећати, гледати и прибирати утиске. Та објективна страна ириродњачке наставе важнија је за децу, јер нобуђује у деце трајан и дубок пнтерес за знања, која им се саоп-