Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЂ

363

живи, и родитељи участвују у њима активно, распитујући о појединим наставним питан.ииа, иди дајући своје мншљење о појединим стварима ко.је се односе на шкодски рад. Отуда се у тим скуповима јавља плодна измена МИС.Ш, која користи свнма. Ова мисао ирво је остваренау Огееи-Вау у држави ЛУЈзсопзт, ади је извесно да ће се остварптн и у свим осталим државама, јер се у Америцп јасно увиђају тесне везе међу нородицом и шкодом. * * * Нарочита се пажња у Сједпњеним Државама покдања организацији п унапређпвању библиотека. Американцн, н ако много цене живу реч, скупове п усмене обавештаје, сматрају и дектнру као моћно средство умног напретка. У Пенсидванијн, како веди Зсћоо1 Јоигпа1, бибдиотека је неодељива од шкоде и постада је битнп едеменат државног васпитног система. Учитељима се препоручује да подижу бибдиотеке, и тон преноруке постаје приднчно императиван. „Ако не купујете књиге за своје шкоде", говорп се учитељима, „вп сте иди равнодушни, иди денн. идп гдупи, иди може бити све троје уједно. Тек се онда иостаје прави човек, ако се много читадо". У Јоигпа1 оЈ ЕЛисаМоп тражп се да у бпбдиотекама варошкнм и сеоеким буде тодико одабраних деда, да понуда наДмаши тражњу. Тек тада може се раднти на систематском напретку дектире, а то ће рећи на унапређењу једног моћног чнниоца цивпдизације. Да би се унапредиде библнотеке, закони су предвидели (у Пенсплванији) пзвесне таксе, које се троше на одржање библиотека. Приватна иницијатива такође чпни много. Један почасни грађанин вароши бтеШро1'(, (у Пенсилванпјн) дао је 4000 долара за оснпвање школске бпблп■отеке. У Епе, на обалама језера са истим именом, један пријатељ просветног напретка, Сагп姧1е понудио је 100.000 долара да се оснује школска бибдиотека, с тим да држава сваке годнне даје по 10.000 додара за набавку књпга. * * * Интересантан је бро.јнн однос међу наставнпцима у американским шкодама. Опажа се да женске у већем броју продиру у наставничко особље но мушкарци. То нарочито важи за веће градове. У Филаделфији , граду који броји преко мидијун становнпка, на хиљаду школа долазп 3.174 наставница а само 190 наставника 1 ). У целој Пенсилванији има 18.732 учетељице и 9.348 учитеља. Мушкараца је више само по мадим местима, јер су тамо тешкоће наставникове ведике, те се учитељи лакше с њима боре но учитељнце. Раздози су овоме двојаки: с једне стране американске жене имају много наставничке вештнне и васпитачког духа, а с друге ') По статистици штамианој у јангарској свесци пенсшшанског бсћоо! Јоигпа! •од 1899. г.