Prosvetni glasnik

364

ЛРОСВЕТНЦ ГЛАСНИК

стране индустријски н трговачки радови одузимају најбоље и најрадније снаге, те за учитељски иосао остаје лањи број спремних људи. Уз то, учите .БИце су слабије илаћене но учитељи. У Филадедфији је, и. пр. средња пдата учитељима 121 додар месечно, а учитељицама само 67. Државе ОМо и Ишо18 дају на пгкоде 26°| 0 својих прпхода, а Пенсидванија 64 °ј 0 , и те огромне материјадне жртве приморавају их да пазе на трошкове школске и да штеде где год се може. У посдедње време опажа се покрет којим се иде на повећање мушкараца у наставном особљу. Поједини педагошки дистови препоручују да се не гдеда на пдате, јер је право да учитељи имају већу пдату од учитељпца, пошто су својом издржљивошћу способнији за извођење наставе. * * * Општа је тежња да се створе шкоде у којима ће сва деца без обзира на друштвенп положај својих родитеља, добити заједничку и једнаку наставу. У Америци ова тежња иде даље: није више реч само о томе, да школа збдижи децу свих сталежа, но н да се изврши збдижење раса и народности. Треба американпзирати сву децу, без обзира на то из којих су држава емигрирали њихови родитељи. Међутим, изгледа као да се ни у Сједињенпм Државама не може много постићи у овом погдеду. У великим градовима, како веди Нагрег, сва богатија деца напуштају јавне школе, и ове остају само за сиротну децу. Има много деце чпји карактер и држање чини немогућим њихову везу са осталом децом. Поред овога узрока иостоје и други. Многи се родитељи жале на школске зграде и њихову нездравост, и ако су те зграде често праве палате. Уз то се чују п гласови о механичкој монотоностп наставе и о преовлађивању рутине. II поред свих ових неприлика Американци се поносе својим школама и одржавају принцип бесилатности школовања. Ради се на томе, да се приведе што јаче у живот принцип ооавезности наставе. Што се тиче трећег принципа, световног духа наставе, Америкаици се непрекидно старају да подигну школе у којима ће се деца разних религија моћи васпитавати. Релнгнјско васпитање треба оставити свештеницима разних вероисповести; школа треба да буде једна за сву омладину, без разлике народности и вере. * * * Морално васиитање треба неговатп и у школи, а не оставпти брпгу о њему само нородици и цркви. Неопходност јачег и сталнијег моралног васпитааа изазвана је нарочито огромним повећањем криминадитета у мдадих људи. Јер, као што иримећује "\А'а1етап, већииу крађа у Чикагу врше младићи којн још нису навршилп 21. годину, а учили суујавним школама. II што је најгоре, многи од ових младих криваца припадају од-