Prosvetni glasnik

360

ПРОСВЕТПИ ГЛАСНИК

30 лотњих нгкола (бпттег вс11оо1з), чији курсови трају ио 3 недеље, а у којима се иаставниди усавршавају у свом проФесионалном образовању. Сем тога, за време одмора шкодског држе се и многи конгреса за наставна питања, јер у Сједњеним Државама има много разних удружења. Тако, у свакој државн учитељи имају своју годишњу скупштину. С друге стране главми надзорници оснивају разна удружења са годишњим скуповима у одређено време. Слична удружења оснивају наставнпци нсте наставне струке. Такве су врсте удружења наставника за ручни рад, друштво за психодогију деце и др. Од свих митинга којима је био циљ унапређење наставе, а који су држани у 1899. години, најзнатнији је био митинг Народног удружепа за васиитсте, држан од 8.—14. јуда у 1ј08 Аи§е1ез (КадиФорнија). У овом скупу участвовади су поред учитеља основних шкода и проФесори кодежа, директори учитељских шкода, па и проФесори университета. Оно за чим се у Европи само жуди и о чему се тек сања — јака веза међу разним ступњима наставе и њиховнм представницима, у Америци је већ стварност, жива н пдодна. Митинг је био огроман — преко 15.000 учасника, и готово све је то дошдо да се обавести о заједничком раду на побољшању наставе шкодске. И оваки скупови не интересују само шкодске раднике, као што је то у Европи, већ се сматрају као нека врста народних празника, те побуђују живо интересовање у свима редовима друштвеним. Упоредо с радовима конгреса н становништво се одаје пријатностима разних забава, концерата, гимнастичких ескурзија, поседа, представа и т. д. што је све изазвано сазивом самога конгреса. На овогодишњем конгресу утврђено је: да је васпитање, и иоред свих тешкоИа, неирекидно наиредовало у свима својим иравцима, и ириближило наставу иравом идеалу васиитања. Изречена је захвадност добротворима који су помогли напредак наставе. Један од њпх, Агтоиг, трговац из Чикага, покдонио је 750-000 додара за институт који је основао у тој вароши. Други, војвода (1е Еоића!, порекдом Француз, завештао је један мидијун долара, чији ће се приход после његове смрти трошити на куповину књига. Иосдедња резодуција тражи, да шкода буде центар јавног живота, где ће и родитељи и ученици и сав народ моћи судедовати, и одакде ће сви црпстп високе инспирације. Шкода треба својим библиотекама и другим средствима да утиче на дух народни. Њој треба ставити у задатак да буде извор за рад на народном просвећивању, а то ће се тек онда ностићи, ако се све сиде удоже да шкода напредује и да спрема омдадину за добар живот грађански. * * * Конгреси у Америци завршују се свечаним изјавама, у којнма се износи суштина жељеног прогреса у шкодској настави. Тако је на једном