Prosvetni glasnik

378

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ученндн уз божићни и велнки ност говорнти са амвона.

Школе у Америци Велики школски и просветки добротвори амерички. — У Америци сразмерно внше но п у једној другој земљи ноједини нмућни људи ирнлажу за осннвање и одржање појединих школа. Тако је велики број школских н нросветнпх добротвора, чија помоћ школама прелазн и преко милијун долара. Ево неколико имућнијих људи, који су својим прилозима за школе знатно помогли просветно напредовање своје земље: Џон Рошфелер оставио је 7,000.000 долара (око 35,000.000 динара) за школе, Стефан Жирард оставио је такођер школама око 7,000.000 долара, ТЈорђе Пободи оставио је 6,000.000 долара, Станфорд 5,000.000. Затим иде читав низ мањих школских добротвора: Рашер је оставио 3,500.000 дол., Еопкин толико исто, Талан 2,500.000 дол., Риш 2,000.000 дол., Кларк 1,775.000 дол., Лик 1,650.000 дол., Грен 1,500.000 дол., Де Нов 1,500.000 дол., Дресен 1,500.000 дол., Кас 1,200.000 дол., Купер 1,200.000 дол., Корнел 1,100.000 дол., Саж 1,000.000 дол. Прнродно је, да школе, на чије се одржање троше ириходи овако великих фондова, морају бити у свикоме погледу напредне.

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ „Ручни Рад" о господину министру просвете. — »Ручнп Рад", илустрованн педагошки лист, орган Друштва за увођење Ручнога Рада у школу, у своме другом броју, свесци за фебруар ове год. донео је леп лик данашњега министра просвете и црквеннх послова и уз лик неколико симпатичних редова како о самоме Ручноме Раду и увођењу његову у нас у опште, тако п о самоме господнну ми-

нистру лично и његовпм заслугама за просвету у опште а посебпце за увођење ове наставне новине у нас. Држимо, да ће ови редови интересовати и наше читаоце, те с тога их ево, и доносимо од речи до речи. „Ако и један лист у милој нам Отаџбини има нуно разлога да донесе лнк данашњега управника нросвете у Краљевини Србији, то наш лист, као орган Друштва за Ручнп Рад у школи н јавни представник ове наставне новине у нас, има највише права. Није далеко време, када се у нас и но знађаше за Ручни Рад, нити беше иомена о њему. Тек у осмој десетшш овога века у нас почиње теоријски да се говори о н.ему,') а у деветој и практпчки да се ради. Суђено је било другој престоници српској, поносноме Нишу, да из њега потече иницијатива за ову практичиу страну. У њему је г. Сретен Аџнћ данашњи управитељ Учитељске Школе у Јагодини, а доондашњи државни питомац за педагогнју, пред учитељском скупштином држао јавно предавање учитељима о овоме предмету. У њему су се одушевили први апостоли ове новине и предали јој се свом душом. Из њега је излетео и самостално, својевољно и о свом худом трошку отишао у Беч и свршио курс за овај предмет први практичар његов у .нас, организатор „Удружења за увођење Ручнога Рада у мушкој школи" и управник свих досадашњих учптељских курсева у нас за обуку у овоме предмету. И тек је било само три курса учитељска, тек се обучнла једва једна педесетина учитеља у њему, при измакудевете десетине (1898.) долази нови закон за народне пгколе, који ову новину уноси и у наше народне школе као обавезан предмет. Он се у нас као обавезан уноси онда, када се у свих образованих држава осетила бла] ) З г »Отаџбини« д-ра Владана Хорђевића . данашњега нредседника Министарског Савета.