Prosvetni glasnik

б е .1 е ш к 1

379

годах од овога предмета иного више, када се он фактички иочиве предавати по свима школама. па и највишима, али се још нема куражи, да се удари на стару форму, на предраС УДУ> Д а Ј е школа само за учење речима и на укорењену навнку, да се све учи из књиге, те се још не уводи међу обавезне, п ако му нико више важност не спори. Тако је наша 0таџбина дошла у прве државе, које су овај предмет законом унеле у народне школе. И ово је учннио творац данашњега закона о народним школама, госбоднн Андра 'Борђевић. Господину 'Борђевићу, као министру. довољно је било само да стече уверење о корисностн ове новнне и за душевнн н за телесни развитак омладине наше и за нривредни и економски развитак народа нашега, па да је одмахуведе, без обзпра натешкоћеоко извођења, без страха и сумње у могућност извођења. И, доиста, није узалуд рекла народна мудрост: Све се може кад се хоће. И сва су велика дела начињена велнком одлучношћу и велпком енергијом. И ако ова благотворна наставна новина донесе каква добра народу нашему п учпнп обрх у његовом умном, моралном, друштвеном, нривредном па и политичком развитку, какав се може од ње с правом очекивати, онда ће заслуга за ово ирппадатп господину Андри 'Борђевпћу, који је као мпнистар просвете завео ову новпну у нас онда кад други не би смелп још ни да помисле на ово. Напт је народ још у ве.шкој већинн земљораднички, дакле произвођачки, у којему су занати и прерађевине још у новоју. Међу тим, он је одвише конзервативан н не прима лако многе новине на ма оне бпле и најкорисннје. Уз ово још не смемо заборавити, да је он сачувао многе оријенталско-јужњачке особине, којима ми озбнлдо морамо иогледати у очи и иовести рат протпву њнх. А у овој борби ми немамо бољега и поуздаиијега оружја од Ручног Рада. Рад, рад

иромишљен, рад аравилан н тачан, рад истрајан, рад из младости, навика на рад нравилан и беспрекоран јоги из малена , створиће генерацију, која неће лпчити ни на југ ни на псток и сиашће нас од згаогих зала. За борбу културну, у којој смо ми истакнутији но п један други народ, немамо бољега оружја но што је навика на рад и упућивање на што воћу иравилност у њему. А то се Ручним Радом чинп више но и једним другим наставним предметом, па ншао он у науке или вештине. Зато слава и хвала за ово прппашће много више ономе, ко је ову новнну увео у наше школе законом, него оннма, који су ову ствар покретали. То је пак на нрвом месту Његово Величанство наш узвишени и љубљени Господар и Краљ, који је благоизволео тако симпатично предусрести ову новину просветну, а на другом месту његов врснп први саветник просветии, његов министар, господин Андра г Борђевић. * Госнодин Андра Ђорђевнћ родно се у Крагујевцу 28. марта 1854. годнне, где је и I разред основне школе свршио. Остале разреде основне школе свршио је у Ваљеву, нижу гимназију у ЈНапцу а впшу и Велику Школу у Београду. По свршетку Велпке Школе, 1875. ностављеи је за практиканта Варошког Суда у Београду, где је ировео две годпне , а за тим премештен у Миннстарство Правде, одакле је 1878. ностављен за писара у нишком црвостеиеном суду, а одатле опет премештен у Мннпстарство Правде. Годнне 1882. отишао је као државнн питомац у Париз ради изучавања правних наука, а 1884. ностављен за редовног професора права на Ве.шкој Школи, где је провео пунпх десет година. 1894. године Његово Величансгво позвало га је за министра правде и заступнпка миниетра просвете, а 21. марта исте годпне, по-