Prosvetni glasnik

380

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

стане министром просвете, у ком положају остане до 15. октобра нсте године, а за тим се враћа на катедру Вел. Школе. После три године 1897. буде опет позван за министра просвете, којом ево и данас управља. То је кратак отшс живота господпна Ђорђевића. 0 његовом књижевном раду, о његовим другим заслугама на иољу научном, културном и службеном говориће други листови. Наш је задатак био, да изнесемо читаоцима својим само заслуге његове за увођење Ручнога рада у нас. Његове заслуге за просвету у опште, толпко је разнострук и обилап, да ће о њему наша повесница културна имати много да пише. Ми смо за ово и непозвани и малени. Зато њој и остављамо ту дужност. Међу тим г. Ђорђевић је тек сад у пуној сназн својој , тек у 47. години, пун воље и истрајности, и од њега Отаџблна наша може још много онекивати. Дај Боже, да дуго поживи не само на добро и радост породиде своје, него и на срећу нејаке просвете српске, којом овако мудро управља, и мнлога иам народа, који је увек сматрао иросвету као светињу", ј. * ПроФесорски испити. — Од професорских кандидата, за које већ јависмо раније, да су се прпјавили за полагање професорског испита, довршио је полагање овога испита још и Милан АранђеловиЛ. Њему су у испитноме одбору билн : председник др. Милан Јовановић — Батут, И чланови : др. Михајло Петровић (за математику), Јосиф Ковачевић (за нацртну Геометрију), Мијалко Ћирић (за механнку), др. Војислав Бакић (за психологију, логику, педагогију и методику), Михајло Марковић (за школско законодавс/гво и школску администранију), Лука Лазаревић (за основе српске граматике, историје срп-

ске књижевности и срнске нсторије) и Владислав Вулићевић (за француски језик). Испити су били: општи 8. јануара, писмени 9. марта, стручни 16. марта и ирактичнн 18. марта ове године. Еао домаћи састав кандидат је поднео ранијо одобрену му тему 0 интеграционом рачуну ; на писменоме испиту је од предложених питања изабрао ова три задатка: 1.) Дата је елииса

и у једној равни 1о;л једна тачка М, чије су кординате X и џ ; за које је иоложаје тачке М у тој равни могуИе одредити на елииси једну такву тачку Ђ, да буде АВ — АС = 1?; 2.) Еолики Пе бити број реалних корена једначинс х 5 -{- 5'^х 3 5Д*х р = о ирема разним вредностима иараметара Д и џ?; 3. У једном. трпуглу АЂС иозната је висина А1) = 1г и осечци АЕ = а и ЕС = Ђ, које гради бисектриса ЂЕ на страни АС; израчунатп све стране и углове у троуглу ? На практичноме испиту држао је кандидат предавање у VII разреду Гимназије Краља Александра I 0 значају тригонометријских функција. По свршеним испитима испнтнп је одбор одлучио, већином гласова, да је овај кандидат положио професорскп испит. Пријавили су се за иолагање професорскога испита још и ови кандидати: Вучко ЈоксимовиК, пређ. предавач сада иорезник врањског пореског одељења, из групе : математика и наиртна геометрија као главни, физика као сноредни предмет п француски језик ; Миливоје Ј. ЛоиовиК, вшпи учитељ Гимиазије Крал.а Александра I, из групе: немачки језик и књижевност као главнц и сриски језик као споредни лредмет ; Михајло Стојанчеви~К, нроф. нриправник Гимназије Кнеза Милоша Великога, из