Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ II ПРИКАЗП

337

ћено, да са сестрама ступају у брак. зашто ]е, наравно, лорало протећи много времена. Ово је искључшвање ишло постепено. Прво су искљунена рођена браћа, да могу ступати у брачне односе с рођеним сестрама, па је то искључивање после мало по мало прелазило и на браћу од стричева, ујака, тетака ит. д., а на њихово су место долазили све даљи и даљи сродниди. У први мах је постојала и гинекократија, надмоћност женскиња: женскаје страна владала кућом и муж је, без обзира на децу и заједничко имање, морао бити спреман, да у свако доба на жении захтев напусти кућу. ЈКасније се била развида и ендогамија, т. ј. обичај да чланови једнога племена могу ступати у брак само с члановима свога племена, н одржавала се код племена на најнижем ступњу културе, нарочито код племена, код којих је било каста. Као последица ендогамије јавио се левират, обичај да кад један од двојице браће умре и оставн децу, други је брат дужан оженитн се удовпцом свога брата. У првпм Фазама породице видимо, дакле, да још нема бракова у правоме смислу, већ групе бракова, код којих чине основу породице мати и деца. Али у колнко се племе све више грана и живот псстаје све тежн и скопчан све с већом борбом за опстанак, човек као физички јачи постаје све надмоћнији над женом, и навикнут од старине да стоји у брачноме односу с више жена, труди се да продужп такав начин живота, али као јачи он ускраћује жени да има више мужева. Тако породица сад долази у нову Фазу свога развитка, у коме и у спољашности својој добива сасвим нов облик, у коме се сада као главна личност отац истиче; тако породица постаје патријархална. Из ове тежње мушкиња, да имају више жена, развио се опет један нов обичај — отмица пли куповина жена, из кога се после развила полигамија, која и данас у многих народа постоји. У ово доба се јавља и егзогамија, т. ј. обичај, по коме се бракови у једноме илемену обављају искључиво довођењем женскиња из туђих племена; касније је овај обичај ублажен тим, што је и мушкима допуштано, да могу оставити своје племе и отићи у туђе племе, у кућу женину. Обичај егзогамије и данас је врло распрострањен, н Јеврона је јединн континенат, на коме овога обичаја нема, већ су њени народи узели као неку средину између ендогамије п егзогамије. Еволуцијом породице, дакле, дошло се до тога, да је место мајке отац постао основа иородице, само што је у почетку овакав облик породице био везан с полигамијом. Ну, кад је већ иородица до тога ступња била дошла, није било тешко, па да се јави и последњи, до сада најсавршеннјп ступањ породице — моногамија, чему су, наравно, поред осталога знатно номогли и економски односи. Данас је моногамија карактерна одлпка за највећи део народа аријскога порекла, дакле, за најкултурније народе, те је природно очекиватп, да ће и породице осталих, мање културних, народа постепеним развитком, доћи на овај сада најсавршенији облик породице. Као што и напред поменусмо, овај је прплог рађен поглавито по страним