Prosvetni glasnik

342

ПРОСВЕТНН ГЛАСННК

шири круг читадаца и сасвим нових прилога за биограФију владике Рада, те су добро и дошло свакоме, ко се буде у јачој мери интересовао и бавио о овоме питању. Само нам се чини, да је и овај прилог, као и онај о Шумадинди чика-Љубиној, прилично развучен и са осетним бројем уметака, којн су могли и изостати, па да овај прилог опет не изгуби од своје вредности. На седмоме је месту прилог ђенерала Ј. Мишковића БгЈкуља и Венчац, геограФско-историјска скица. У овоме прилогу се, с прилично оппшрности, говори прво о Букуљи па онда о Венчаду; прво се износе чисто топографски подаци, па после нешто мало историјскога сећања, везана за поједина места нод Букуљом н Венчацем. Као- нарочпти одељак у овоме прилогу је доста ненотпун чланак о браћп Бакићима, који имају тако видно место у историји нашега народа XVI века. Уз овај прилог иду једна картица и пет слика, које су могле бити јасније и боље израђене. Још у иочетку овога приказа поменусмо, да је председник Одбора Чупићеве Задужбине једини из тога одбора, који сасвим правилно налази, да има, као члан Одбора Чупићеве Задужбине, и нарочитих обавеза према Годишњици, те је последњих година редовни сарадпик Годишњнце. У овој књизи Годишњице имамо од њега Иутне и друге белешчице, не баш најугледнији ирилог у овој Годишњици, али прилог који опет није без интереса, и коме смо се нарочито зарадовали: прво зато, што видимо бар једнога члана Чупићева Одбора као сарадника Годишњице, о којој тај одбор води старање, а друго и ради лепога и увек правилнога и чистога језика Милићевићева. Као што и сам натпис овога прилога казује. то су белешчице, ситнп заииси, забележени у прилици и сачувани за оне, које могу својом садржином колико толико заинтересовати. Ових је записа од четири руке: на првоме су месту записи неколико ређих имена места; иза ових је леп запис о женском чељадету на селу; па белешка о београдској Стамбол-капији, много нута орошеној српском крвљу и српским мучеништвом овековечено.ј у нашој историји, и на послетку је кратак али карактеристичан запис „Мађијска сила кметовског штала". На последњем је месту у овој Годишњпци чланак Авр. Н. Поповића Врхлаб-Беласица и жуиа. Врховина, један приложак ка познавању историјске геограФије средњега века. У овоме чланку писац расправља о Врхлабу, који наши историјски извори XIII века помињу као доста знатно место, и о жупи Горњем ./1абу. Са прилично поузданости у овоме прилогу се доказује, да је место Врхлаб исто што и Беласица, која се већ у XV веку номиње, и да је жупи Горњи Лаб нромењено име и да је названа, можда још у XIV веку, Врховином, које се име „тачио одржало у народном памћењу све до наших дана". Овим завршујемо приказивање садржине појединих прилога у деветнаестој Годишњици. Местимице, признајемо, били смо и нешто оиширнији у излагању садржине, али то је из искрене жеље, да читаоце овога