Prosvetni glasnik

( -

ХРОНПКА

345

неких функција, члатгци д-ра Богдана Гавриловића, проФесора Велике Школе; Фораминифери у друго-медитеранским слојевима у Србији, чданак нроФ. Петра С. Павдовића. Сел тога на скуповима ових Академија ирпмљене су за проглашење новнх академика: д-ра Јована Цвијпћа и др-а Михајда Петровића и одобреие им приступне академске расправе, које су чптане на свечаним скуповима Српске Краљевске Академије 2. н 9. јануара ове године, о чему је било помена у јануарској свесцн Нро•светнога Гласнпка. Сем овнх побројаних радова Академији нриродних наука била су упућена још дваприлога: један из Физиолошке а други из ботаничке научне области, па их ова Академија није могла примити за Академијина издања. Академија философских наука у последњој години је имала три своја скупа и два заједиичка скупа с Академијом друштвених наука. На тим скуповима поред других ситнијих нослова рађено је на овим пословима: на прикупљању и спремању грађе за велики Академијин Речник књижевнога језика сриског-, на прикупљању грађе п припремама за издање новога Зборника сриеких народних пееама; одлучивано је о расправама проФесора Андре Гавриловића: Иеторијска ееКања у нашим народним иесмома о ЕраљевиКу Марку и Први лиричари и естетичари у новој сриској књижевности, од којих је ирва примљена и одређена за 58. Глас, а друга је још на оцени у одређенога реФерента академика; одлучивано је о спису Николе С. Петровића Покушај за француску библиографију о Србима и Хрватима, који је примљен и већ се штампа као заеебно издање Академијино; одлучпвано је о понуди пређ. проФесора Јанњ * т родановића и проФ. приправника Драгутина Костића, да спреме Доиуне сриској библиографији, и Академија је ову понуду прихватила и препоручила је мпнистру просвете и црквених послова, да одобри, да ова двојица, под надзором Академије философских наука, израде и да се о државноме трошку штампају Допуне сриској библиограФији. И Академија фидософских наука била је добила једну расправу, из области класичне фидологије, коју није могда примити за своја издања. Академија друштвених наука имала је четири своја скупа и два заједиичка скупа с Академијом фнлософских наука. На скуповима ове Академије приказани су и за Академијина издања примљеии ови списи и научни прилози: Критички иреглед историјских извора о кнезу Аазару и о ЕраљевиЛу МарХу, прилог Академика Панте Срећковића, одређен за 36. Спомеиик; Белегике о нуријама, црквама и манастирима у Ераљевини Србији, прилог академика Милана Ђ. Милићевића, одређен такођер за 36. Сноменик; Писма (из ЈРима) Роеи ГрадиКу, нрнлог историјн старога Дубровнпка, од академика Валтазара Богишнћа, одређен да се штампа у 37. Сноменику; Један ирилошчиК о боју на Марици, од академнка Јована Мишковића, штампаће се у 58. Гласу; ПрнојевиЛи и Лрна Гора од године 1742. до 1528., расправа проФесора Јована Н. Томића,