Prosvetni glasnik

346

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

примљеља за 58. Глас. Приказана, је и расирава проФесора Стевана Димитријевића Односи аеКских иатријарха с Русијом у XVIIвеку, о којој није још одлука донесена. На заједничким скуповима, које је ова Академија имада с Академијом фиаософских наука, донете су ове важне оддуке: да се прегледају, опишу и унесу у каталоге свп писани споменици из историјске архиве и рукописне збирке Српске Краљевске Академије и Народне Бибдиотеке, и да се почне спремати за штампу ведики Зборник за историју, језик и стару књижевност српског парода, мега радп је одређен и нарочити одбор. Академија уметности је имада три скупа, и на тим скуновима је ово урађено: оддучено је да се настави рад на прецртавању иницијада и птара из старог српској јеванђеља ведикога војводе Никоде Стањевића; приређена је издожба снимака из старих српских манастира, које су радиди академик Михајдо Вадтровић и проФ. Ведике Шкоде Драгутин С. Мидутиновић; оцењена је уметничка вредност придога народне орнаментике, које су посдане ЕтнограФСком Одбору. Председништво Академијино имадо је 18 скупова. На тим скуповима су извршиване оддуке стручних Академија и цедокупне Академије; спреман је буџет ; одређивани су хонорари за радове штампане у Академијиним издањима; оддучивано је о везама Српске Краљевске Академије с другим научним друштвима и иросветним установама и о размени Академијиних издања. Целокуина Академија је имала, сем два свечана скупа за прогдашење нових академика, још и седам редовних и један свечани годишњи скуп, на којима је ово урађено: оддучено је о уређењу Академијине књижнице, чега ради је изабран и други привремени секретар; судедовано је у сахрани Академијина председника др-а Јована Ристића, сем учешћа у спроводу, придагањем венца и одлуком о опроштајној беседи; судедовано је у просдави Пушкиновој и Змајевој и у књижевној четрдесетогодишњици Дучићевој; бирани су нови прави и дописни чданови Академијини, секретари посебних Академија за 1900. годину и прегдедачи рачуна за 1900. годину; продужено је судедовање у раду одбора за набавку к-њига у Народној Библнотеци и у раду Универзитетске Комисије. У Академији поетоје и три нарочита одбора, којима су поверени нарочити послови: Лексикографска Одсек , који прикупља грађу и спрема ведики Академијин Речник српскога књижевнога језика; Етнографски Одбор, који ради на спремању ЕтнограФскога Зборника, и Одбор за Мариновићеву Задужбину. И рад у овим одборима био је упрошдој години врло обидат, нарочито у Лексикографском Одсеку. У Л.ексикограФском Одсеку рад је био упућен удваправца: псписивање речи из књига српске нови.је књижевности и купљење речи по народу. На првоме послу ово је з г рађено: означаване су речи у 130 књига (1830 штамп. табака) и исписано је 75.057 дистића, што са ранијим испи-