Prosvetni glasnik

ХРОНПКА

347

саним листићима износи свега 263.211. На означавању речи у књигама радило је осам лица, а на исписивању, сређивању и убацивању исписаних листића у за то спремљене кутије шеснаест лица. За купљење речиу народу био је ранпје спремљен и разаслат нозив за купљење речп, са потребним упутствима. Томе позиву су се одазвада 53 скупљача, којп су побележилл п Одсеку послалп 49.150 речи из живота народнога говора. Највише је речи из Србије и Црне Горе, по 20.000 и нешто више, а остало је из: Старе Србије, Маћедоније, Босне и Херцеговине, Далмације, Барање, Хрватске и Баната. Међу скупљачима највећи је број учптеља, па онда ученика учитељскпх школа, проФесора и др. Како је п пре тога Одсеку било стигло неколико збирака народних речи, то је до сада свега прикунљено 69.750 речи из живога народнога говора. Целокупна пак грађа, до сада прикупљена за велики Академијин речник, износи 352.964 листића. II рад у ЕтнограФСком Одбору нде у два правца: рад на спремању зборника српских народних песама и рад на испитивању српскпх села, према чему је рад и подељен у два одсека. У првоме одсеку, осем прикупљања народнпх умотворина од појединих скупљача из народа , прегледано је, од ночетка рада у овоме одсеку до сада, 290 разних дела, у којима су објављене народне умотворине, и то: 59 књига засебних збирака, 79 год. књпжевних листова, 112 књига повремених издања, 20 календара и 17 зборника. Из овпх дела је на засебним листићима псписан садржај 1145 јуначких и већих женских народнпх песама и означени су први стихови 1015 краћих женских народних песама. Поред тога побележен је и знатан број осталих народних умотворина. И рукописних збнрака народних умотворина у ирошлој је години умножено и сада их у Академији има: 40 збирака народних песама са 656 јуначких и 2350 женскнх песама; даље има у рукописима појединих скупљача 178 народних приповедака, 2380 пословица, 2389 загонетака и питалица, 150 подскочица п бројеница, 469 гатања и бајања и 65 описа народних обичаја п лекарија. Рад на испитивању српских села продужеи је по упутствима за иснитивање села у Србији и осталим српским земљама, а нарочнта је пажња поклањана питањима, која су студијом до сада послатих извештаја уочена као важна. Према до сада прикупљеном материјалу почет је рад и на одређивању главних центара, из којих су остали српски крајеви насељавани. Приступило се п изради антропогеограФСКих карата за поједина села, па и за поједине области, до сада испитане. Истраживан је н основнн облик српске куће и све промене, кроз које је т;|ј облик пролазио. Из Ераљевине Србије већ је довољно грађе прикупљено за разраду питања о насељима. Сад се поглавито прибирају подацн из осталих српских земаља. До сада је свега сређено 1200 описаних села; 200 је сређено у минулој години, а остало раније. Одбор за Мариновићеву задужбину имао је у минулој години свега један састанак. На томе је састанку досуђена Мариновићева награда ро-