Prosvetni glasnik

\

К0ВЧЕЖИ1

ПРОДУЖНЕ Ш1СОЛЕ

Продужне школе и код нас у Срби.јн ннсу нове просветне установе, а у Европи су оне већ давнашње шкоде. Ади се оне данас јављају у нас као нове, јер су оне које смо имали пропале. Оне и не треба да су онакве као пређашње, јер оне, да су бпле добре, не би ни пропале. Ове садање пак и треба и морају опстати, те да пруже знатне користи народу нашем. Нови закон о народним школама дао је продужним школама у многоме нов правад и упутио пх је новпм путем. А.ш у тим школама морају радитп и њима управљати већнном они, којн су већ шнлн „старим" путем, којп знају само досадање наше школе, а мало или ни мало не познају такве школе у других напреднијих народа. Отуда је оправдана бојазан, да н овај почетак не удари странпутпдом. Зато је нотребно о њима говоритн п упућивати радника у њима на правилан пут. Потреба ова је тим већа, што закон сам није одредпо нити је могао одреднти ближе границе рада у овим школама, н гато распис г. министра од 4. децембра 1899. оставља п надзорницима и учитељима слободно н широко поље при отварању и уређивању ових школа. * Иозната је нстпна, да се при започињању сваког иосла треба користити дотадањим искуством и својим и туђим. Што се тнче продужних школа, ми у Србији имамо нешто искуства; а много више искуства имају они народи, у којих те школе у великом броју постоје већ од неколико деценија. Наше искуство казује нам, да с-у пређашње наше продужне школе у самом иочетку свом имале клицу за неуспех н пронадање своје. То треба знатп п од тога се сад чувати. 1Го нашем мишљењу два су главна узрока била, што су ове тако потребне шко.« биде кратка века. Први је узрок у том, што програм рада није био иодесан н практичан; а кад нпсу народу давале знања потребна за практички живот, нико није марио