Prosvetni glasnik

514

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

V доста повољним хигијенским придикама. Истражујући узроке томе, дошли су до закључка, да то бледило и слабуњавост у школске омладине долазе поглавито од пушења, које је и тамо, као п у нас, врло развијено међу школском омладином. Поводом тога енглеска штампа предлаже, да се изда закон, по коме би се најстроже забранпло пушење свпма, којп нису навршплп шеснаест година, као што сличан закон већ постојп у С.једнњеним Амерпчкпм Државама и показује врло повољне резултате.

Школе у Шведској Школе за домаЂице. — Ј т Унсалп ,је 1895. године оспована школа за долаћпце, с циљем да младо женскиње што боље упути у кућевним пословпма. Школу ноходе махом сиромашне девојке, које после свршене школе добивају место служавке у најбољим кућама п тако себп и својима обезбеЈјују пристојно нздржавање. Ова школа све вшие напред} г је, и у последњој години је у њој бпло 88 ученнца. Предавања су у школи махом практична, те уз школу постоје п четнри кујне, у којима ученпце практички изучавају вештину кувања и остале послове у кујни. Поред осталога ученицама се дају ноуке инзнауке о чувањуздравља н о нези болесника. Не би ли било добро, да наше Женско Друштво створи, уз Ђачку Трпезу, нарочпти завод, у коме би наше спромашнпје женскиње изучило вештину кувања н остале послове у кујни и кућн?

НРОСВЕТНИ ЗАПИСИ Српска Краљевска Академија. — Од краја фебруара па до краја марта ове године било је седам скупова у Српској Краљевској Акаде-

мији: целокупне Академије или поједнних одсека њених. 28. фебруара била су два скупа: аредседнтитва и Академије друштвених наука. На скупу председинштва урађенп су ови нослови: саопштено је и примљено знању писмо министра просвете п црквених послова, којим се јавља Академији, да је на штамлање Академијиних издања у 1900. годинн државним буџетом отворен кредпт у Државној Штамиарији до 60ОО динара; нрнказанје преглед Академијпнпх доходака, којп се предвиђају у 1900. години у 35.845'70 динара и спремљен је предлог за распоред Академијиних издатака у 1900. години. На скупу Академије друштвених наука урађени су ови иослови: према писменоме реферату пок. академика Нићифора Дучића и усменоме реферату академика Љубомира Ковачевнћа одлучено је, да се расправа Стевана Димитрпјевића Односи сриских патријараха с Русијом у XVII веку штампа у Гласу другога разреда, а прилози тој расправи у Споменпку другога разреда; према реферату академика Љубомира Ковачевића одлучено је, да се Фочански зборник, који је у верноме препнсу послао Академији књижевник Внд Вулетић Вукасовић, делом у целини а делом у изводу и опису штампа у Споменику другога разреда, н нздање овога зборника да приреди и надгледа академнк Љубомир Ковачевић; саслушанаје понуда јеромонаха Леонтија Нинковића из Билеће, да му Академија изда на свет Оиисе срџских светиња из околине травунске, које је он раннје објављивао у цетињској Просвјети и у Босанско-херцеговачком Источнику, и одлучено је, да му се одговори, да му се ионуда не може примити, јер Српска Краљевска Академпја не сме прештампавати списе једном већ издате на свет; рукоиис епискона Никанора Аеиавински цароставник или тројадик упућен је на оцену академнку Љубомпру Ковачевићу.