Prosvetni glasnik

456

ПРОСБЕТНИ Г.1АСНЦК

Ннше приллке још не допуштају, да се храмовима науке покдони она пажва, коју пм други од нас сплннјп народи покмањају. А.ш наша .је дужност ипак да не пронустимо ништа, што се и у нашим при.шкама постићи може.

Ја високо ценим радове мога поштованога предходника г. Симе М. ЉзаниЛа н настављајућн његов, успехом крунисан рад на Ве.шкој Шко.ш, с највећим одушевљењем заузимаћу се, да хемија на Ве.шко.ј Шко.ш буде онако заступ.Ђена. како значај те науке у нас захтева.

образовање забавиља по РИХАРДУ РОТЕРУ од Ан^елије Аћишовинке (НАСТАВАК) III С.шка једног практичног иредавања у забавнпггу Ако паж.Ђиво мотримо, како радљпвост дечје моћп мншљења стално п без скокова напредује од питања за предмет („шта?") ка питању за узрок („зашто?"); ако представимо себи, како светлост духа проистиче из жпвота саме ирироде, јер само она, пеирестано посматрана, (реч ,посматрање" у најширем обпму схваћена као чудно опажање), пружа младоме духу истинску храиу: онда пз тих размишљања излазе извођења, која заслужују да се при васшггавању у забавишту не само уважавају, него да се по њпма и управљамо. Дете као човек у иочетку свога развитка пролази кроз исте студије образовања, као и народи, као и цело човечанство. Оно је још непосредно једно с прнродом и .једнако је са истоком, који фантастички гледа, п коме запад са својим одмереним мишљепем и одмереним стварањем узе првенство преко старе Грчке и Рима, и то арактичним извођењем онога, што је исток хтео, док се најзад оваплоћењем Вожјим не заснова у хришћанству над светом власт идеја: истине, слободе и љубсови. По оваквом схватању дете васпитавати пзноси се нашим приправнпцама као задатак сваке забавиље, и целокупна настава и целокупно практично школовање теже, да пх, такође сходно овоме схватању, спреме за њихов будући матерински или васпитачки позив. како би једном подобне биле, да дете као целокуиног човека разумеју п са њпм се разумно опходе у свима ње-