Prosvetni glasnik

460

ИРОСВЕТНИ ГДАСННК

пређемо: кривида на супрот поправљању и као прелаз одједног ка другоме, прелаз који измирује, божанска казна и човечанско араштање иуно см.ерности. Сем епске главие мислл, да треба птице певачице с пуно љубави. иеговати, заштићавати и чувати као корисне животиње, које нас веседе, изнесена је, и ако узгредно, и врдина иослуишости у корисној сдицн: како и цар испуњава Божју вољу; па онда је нзнесена и дужност благодарностп за указану љубав у модби старога поседника баште, да отац не казни дете. Даље, као да се то дешава без намере, извођена су пред децом најобичнија правила о аохођењу и учтивости, спојена с обичним Формудама аоздрављања , како би пх се једном доцније у каквој сдучајно.ј придици деца сетида и на сваки начин увежбада их заједно с иотребним покретима гдаве, трупа и руку. То што се на часу опита посматрадо, о чем се говорило, што се причадо п иградо (истинитом животу подражавало), обично се другог дана за време рада ири сдагању табдица, прутића и ирстенова, при прављењу обдика из живота од разног материјала за грађење, ири ишивању и модедисању с иловачом још једаниут обрађивадо, како би се све то понављањем усадидо у срце и јаче заиамтидо. Адн уједно су деца духовно оживеда, пошто су их приправнице и тетица упућивале — подстнчући по иово машту, разум и памћење — на оно, што су деца сазнада већ примањем у своју духовну својину и обедодањавањем истога. Прп томе се је чврсто нридржавадо основног закона, да се најмлађој децп оставн сдобода, да према датим уаутствима конструишу и граде од разноврсннх делова коцке оно, што би сама водеда, док међутим за старије питомце, нарочито за оне. који ускоро остављају забавиште и прелазе у шкоду, ради оддучније спреме за исту, израђени су и иропнсанп тачно .одређени задаци, а тиме је прописано, да се они потчињавају одређеним ароиисима рада. На посдетку још умно дружење с биљним светом! Што је добрн сгари господин рекао мадом Рудодфу о Богу, створитељу земље и свега оног што је на њој. зар то све није с неком благом убедљивом сидом излазило пред очп сваком детету у нашој баштици? Овде оно не може само да ствара , као ири игрању с камичцима, прутићпма, прстеновима и грудицама од иловаче; овде може само да сеје и сади, чека и негује; овде оно може само чудећи се да иосматра тајно рашћење и цветање, сазревање и сушење, јер усаех његова рада не зависи од љега, већ од благослова Божјег. Само једно може дете и овде; може да руши оно што Бог начини: ади оно не сме да руши, јер разрушено не може из нова да сагради. Оно сме само да се радује цвећу и биљу, сме само да га воли, као што га и сам Бог води, н што је засадидо, нека остави да се, само те љубави ради, из земље на сунчаној светдостп развнја тако