Prosvetni glasnik

ХРОНПКА

471

Годри, Меније и Лакроа сувише заузети око коресиодендије и припреме за идући иитернациоиални геолошкп конгрес. Сада је ПетрограФпја н овде заступљена засебним курсом: Французи су канда приметили, како су за другима заостадн п у овој науци, коју су сами основалп, па се журе. — У Минералошком Друштву не журе се са стручннм расправама. Две су ееднице прошле без ичега на дневном раду. Оба пута друштво је занимао Вирубов причањем, како се довија да дозна, да ли спецпФнчка тежнна зависи од хемијскога или од Физичкога молекула. Јуче се тим поводом водио и разговор, да ли природна боја зависп од атома пли од молекула. — У Геолошком Друштву ноднето је више радова, али ја нисам прибележио ни један за којп бих мислио, да ће интересовати наше Друштво. Чланови су се наронито занпмалп приказивањем својих радова, које су штампали ван друштва. Интересна је брошура Бертранова о Панамском Земљоузу п о вулканским појавама у Централној Америци: предсказује се вулканска катастроФа на пројектованоме каналу. Мене је интересовала и Хогова критика оног Шартовог списа о „Егзотичним областима у Швајцарским Алпима", којом се показује, да су Шартови закључцп неосновани. — У првој новембарској седннци Академије Наука прочитао. је Лаиаран нзвештај Жатеучија о садапшпм вулканским појавнма на Везуву, Етни,, Вулкану, Стромболу и Санторину; не изгледа да су баш мирни. У другој седницп Фуке је приказао Валеранову белешку о постанку симетрије и полиморфизма; није све јасно. У трећо.ј седнпцн не беше између два туцета разних комуникација ни једне из наших наука. У четвртој седници поднета је белешка Е. Жартона ,0 глечарској периоди у јужним Карпатима". Аутор тврди, да се на Парингу све високе долине завршују цирковима, који су у сваком погледу слични с цирковпма садашњих глечера у Алпима и Ппринејима, и с цирковима у Алпима, Пиринејима, Јури, Ризенгебиргу и Татри, за које је доказано да су имали глечера. Најкарактеристичнији циркови — седам на броју леже на северној страни. На висини од 1700 м. нашао је Мартон „мутоноване стене". Греботине су ретке. Морена нема; оно што се за морене сматрало, проста је плазина. Има знакова да су биле бар две глечерске периоде, а на северној можда и три. Исте је појаве проматрао Мартонпна Фогарашкој маси (Негој, Иалтину, Биба, Капра, Рјошу). У другоме допису подноси реФерат о делу СопкЉиНои а 1' е!ис1е §ео1о§1<1ие с1е 1а Бо1)го§еа, 1еггашз гесошШгев, од Ђ. Анастасија. У овој докторској тези изложио је аутор своја проматрања мезозојских терена у Добручи, упоређујући их с Формацијама у румунским Карпатима. При крају прпмарне ере Добруча је била један нлато архајских и палеозојских стена, које су јако поремећене и затрвене. Архајске су стене гнајси, гранити и порФири. У Силур су увршћени зелени шкриљци, чије се поворке протежу од Дунава долнном Печењаге до рта Мидије на Црном Мору. УКарбон се рачунају црнп шкриљци дуж мачннскога кристаластог 30*