Prosvetni glasnik

4 74

ПРОСВЕТЕИ ГЛАСНИК

III. еруптивне стене без бедпх елемената а. структура зрнаста: иеридотит, иирексонолит, хорнблендит. р- структура ОФитска: иикрит. Одмах се впди да је ово у основн пста стара Француска класиФИкаци.ја еруптивних стена, сало у нечем измењена. Истинаје, да је она ,сасвнм независна од сваких теоријских иагађања" и да се „дако пзводи пз самих иетрограФских Факата", али баш с тога н има само практичан, а не какав дуб .Ђи научни значај. Зато је интернационална комисија за номенклатуру стена, која је јесенас бпла у Паризу, иије ни усвојида, одлучпвши, да се карактеристика стена мора осниватн не само на мннерадошким п структурним, него и на хемијскнм п геодошким приликама (видп записник 1јХХП1 збора, тач. 6). 4. С. УрошевиК, саопштава гдавне резултате својих детошњпх екскурзцја ]ш Борањи. Ово је громада од сшфиболског гранита, око које се надазе елојеви аргилогииста, местимице с иитеркадацијама мрамора. Из.шжившп међе гранитској громади, предази затим на ннтересне појаве контактног метаморфизма, и, како ове нису на свима местима подједнаке, разматра их посебице. Кошутња Стопа је са с. и з. стране донекде од гранита, а за тим до врха настају чисти кварцити мрке боје, па на самом врху пдаветникасте, зеденкасте и зедене стене. Исте овакве стене налазе се и на прелазу од Кошутње Стопе к Јагодњи. •Источна је страна Кошутње Стоне од мрких и сивих стена у неко.шко елојевите структуре, које ће ио свој ирилици бити биотит корнити. Више потока Ћумураие, где ове стене престају, налази се елој мрамора , а у потоку су сдојеви депог бобичавог аргилошиста, непромењене шкриљасте масе. Ови се шкриљци донекле смењују са сдојевима мрамора, предазећи постунно први у нормалне аргидошисте други у сиве кречњаке. —- Вукодовачка Коса иочиње од виса Љубинковца, који је од граиита. У нодножју његову, у непосредном додиру с граннтом, настају гакриљци налик на збивене дебелоилочасте филите, у којима се налазе и потпуно компактне зеленкасте стене корнитског изгледа. За овом зоном настаје друга од збивених или плочастих бобичавих шкриљаца с промењеном шкриљастом масом, на онда трећа зона од шрастих (или андалузитским иглицама испуњених) црних шкриљаца, у којима су чести слојеви аругастог мрамора. Последња зона метаморфних шкрнљаца прелази ноступно у нормалне аргилошнсте, преко којих на узвншицама деже сиви кречњаци. — Средња Коса има на изласку из гранитског масива танак слој рожнаца (корнпта?), затим јако кристаласте шкриљце, најпре без бобица, па онда с расилинутим бобицама, н најзад долази трећа зона од бобичавих шкриљаца , прво с ненромењеном, после с промењеном шкриљастом масом, после којих настају нормални аргилошисти. — Недадеко од става Црног и Мадог Радаља и реке Рамнаје престаје борањски гранит, а настају шкриљасте стене и кречњаци. Овде је најјаснијн контактни метаморфизам у Борањи: најпре