Prosvetni glasnik

ХРОНИКА

вндшш како је гранит скроз прожео шкриљац сиве боје, врло ситиих састојака и надик на микашист; после овог додазе мрки ткриљци, опет као згакашисти; затим дебела жица гранита, па сдојеви јако кристаластог шкриљца с приткицама андалузита, сдојеви врдо чврсте кварцитне стене, <1>ине слојевите структуре, гикриљци црне боје, с досга нејасним бобицама, иегави и нешто маао убрани шкриљци н иајзад нормадни арги.10ПШСТ, преко кога долазе кречњаци. — Борањском Реком донекле траје гранит, па затим настају биотит-корнити, који су у почетку разривени дебелим жицама граиита и у којима идући ниже низ реку има слојева мра.мора. После затворено-мрких биотит-корнита, међу којима има и правнх рожнаца, настаје зеленкаста стена исго тако корнитског изгледа, иа најзад слојеви нормалног аргилошиста, који се донекле смењују с кречњацима, док ови у селу Трешњици потпуно не обладају тереном. — Са с. и си. стране гранит се само донекле пење на Чавчиће, а затим настају дебеле мазе биотит-корнита, у којима се виде и слојеви мрамора или покашто и кречњака. Најзад у В. и М. Реци и на Опецима виде се само масе микрогранулита, поглавито излученог у дебеле нлоче. — Борања је, дакле, поглавито састављена од амФиболског гранита, који је, додазећи у додир са суседним шкриљцима, изазвао интензивне метаморФне нојаве, али на разним тачкама периФерије иеједнаке. Усдед овога промењени шкриљци личе иа Филпте иди микашпсте, ади нису исконског порекла, него су метаморфни аргилошиости с интеркалацијама кречњака, којн су у контактном појасу претворени у мраморе.

БХХУ збор (1. јанауара 1900. год.) 1. Приказиване су нове књиге, које су стигле у размену за наше Геодошке Анаде: Архив Јурјевског Природњачког Друштва, Гдасник Хрватског Наравословног Друштва и Бидетен Геодошког Комитета за Финску. 2. Разгледане су Фосилисане пшшарке из Кремана, које је привремено уступило Вел. Школи на проучавање шумарско одељење министарства за народну нривреду. 3. С. УрошевиЛ показује некодико минерала из Србије и Македоније н једну збирку из Норвешке, састављену махом од врдо ретких мпнерада. Из Србије су: крупан кристал т урмалина пз окодине Врања, један мннерал врдо сличан џемсопиту из рудника Седанца и сколецит, који је затечен у минералошкој збирци иод именом „натродита". Из Македоније: азбест и амијант из Зеитинлика п реалгар из села Рождена. Норвешка је збирка бида састављена од ових минерада: хомилита, колумбита, гадолинита, астрофилита, монацита, ксенотима, торита, ешинита, бергерита, настурана, фенакита, илменита н титанита.