Prosvetni glasnik
КОВЧЕЖПЂ
497
БЕЛЕШКЕ О ШЕОЛСКИМ ОБИЧАЈИМА У ПИРОТС^ОМ ОЈ^РУГУ 3А ВРЕМЕ ТУРА^А
(СВРШЕТАК)
Најзад хоћу да наведем један ттрнмер, из кога ће ее вндети народни појам о учнтељу и његовим дужностима, који у исто време показује и разлике изиеђу садашњег и иређашаег рада учитељевог. У Смрдану два часа далеко од Пирота био .је после осдобођеаа постављен за учитеља један од старих учитеља из Србије. Народ је био навикао под Туцима, да учитељ уђе у школу чим се сване , и да нзађе кад се смркне, не одмарајући ни себе ни ученике никако, сем за време ручка. Нови је учитељ по пропису улазио у школу у 8 часова. Ово је народу би.го чудновато, нарочито лети кад је у 8 часова већ сунце високо, па је многи пролазећи поред школе и видећи дасејошније ушл.о у школу викнуо: , Даскале, накарај ђаци у школу, па ги учни мрква (малко); какво је то, до овој време да седу џабе!" У школу су сељаци улазили без пријаве, — и не јављајући се учитељу, звали су своју децу са нредавања, да одиесу радницима ручак или да друго што послушају. Кад им је учитељ на ово правио приметбе, они су говорнли да овако не ваља, и да је пре било боље. „Ми си погодпмо по једио ђаче из манастир од Петковицу до Благовести, јели до Мдаденци по 80 гроша на месец и 'ранимо га. На Младенци ми му нлатпмо, па си деца не иду више у школу, мањ чак на јесен кад се па' зберу". У Смрдану је и пре и после осдобођења била школа у црквеној кући. Свештеник је бпо навикао, да кад цркви дође употреби учптеља на најниже посдове. — Кад је иосле доласка новог учитеља свештеник првн пут црквп дошао, он га је звао да му „приване коња". Кад учитељ то није хтео, он је говорио: „Јане знам шта је ово, мп смо си пдо сад имали учитеља, па ни и послуша и коња приване, шта је па ово саг. да Бог сачува!" Овај исти учитељ бпо је доцније учитељ у Расници, па и о томе селу прича исте ствари. Школовање народно у ннротском округу опева и народна поезија тога краја, и ја сам на своме путу забележио нешто из народне појезије, што се односн на народчо школовање:
1.
Једну мајку пмам, Боље да ту немам Жали, мајко, жали, Не нажалила се.
Плачн, мајко, плачи, Не наплакала ее! Што ме неси, мајко, У школу ираМала ?