Prosvetni glasnik

110

ПР0СВЕТШ1

ГЛАСНИК

Поглед с Галате на Златни Рог и Мраморно Море, Предео на Слатким Водама при заходу сунца, Острво Халкнс (поглед с Принкипа код Царпграда). Од акварела знатнп су му они, које је спремао за московску етнографску изложбу 1867. године, међу којпма је велики број снимака: станова, посуђа, типова, ношње и др. Бавећп се у Цариграду израдио је преко двадесет акварела: Манастнр Преображење, Црква предградна Кахрије џамија, Кула Ђурђа Бранковића на Мраморном Мору, Цркве св. Богородице (с поља и изнутра), Манастир сведржнтеља (у коме је Стеван Дечански провео седам година, живећи у прогонству), Мурат I у тронској сали, Црква св. Јерине, Црква св. Параскеве, Српски гробови у цркви св. Параскеве, Поглед на Босфор, Сан Стефано, Чергарска механа, Острво Халкис с Богословијом, Обала поред моста у Стамболу, Улица у Скутари, Пазар оваца, Просјак, Одмор, Касим паша. Има п леппх цртежа, од којих су познатији: Манастир Манасија и Таковски устанак. За времо српско-турског рата 1876. и 1877. године снимао је разне битке, догађаје и места, и од овпх снимака многп су репродукованп у разннм страним илустрованим лпстовина. Његово Велптанство Краљ, на предлог министра просвете и црквених послова, изволео је Тодоровпћу, приликом прославе педесетогодишњпце слпкарскога му рада, подарити орден Св. Саве I реда, одликујућп га за одличан и истрајан рад на сликарско.ј уметностн. Тодоровић још не оставља кпчице и ппсаљке. Сада баш спрема и дотерује албум својих снимака из српскотурскога рата. Наше су жеље жеље свпх многобројних поштовалаца п пријатеља његових и пријатеља његова сликарског рада: да још много година пожпви, радећи на сликарској уметности. Песнички Зборник. — Јован Макспмовпћ, надзорник народнпх школа за округ крагујевачки, пређашњи професор српскога језика и историје срп ске књижевности, саставио је Песнички Зборник угледних производа срцског, хрватског и страног песништва, за школску и домаћу употребу. У овоме зборнику ће бити и кратак теоријски преглед песничких врста. Песнички Зборник угледаће света у издању издавачке књижарнице Пахера и Кпсића у Мостару, која је у све српске крајеве већ опремила ову објаву: „У намјери да српском дому и нгколи, српској широј читалачкој публици и српскпм књнжевницима дамо у руке књигу, у којој ће на једном мјесту наћи збир свпх одлнчппх срискпх п хрватских песничких производа (изузевшн драматске) — латисмо се издања ове опсежне књпге, о којој смо дознали да се ради поодавно, а са пажњом п брижљнвошћу, које се захтијевају за дјела- ове врсте. Док знатне европске књижевностп имају не но један и два, но управ безброј оваких збориика умјетног пјесништва („Антологија"); док и Хрвати располажу са два издања (Шенонпо и Бадалнћево), — наша је књижевност, осим неколико пеизведених покушаја, остајала без иједног дјела, које би нас, посредством што веће количине одличних примјера, упознало са бнћем н облпком појединих врста пјесништва н које би нам дало ма и кратак, али пажње вриједан извод нз васколиких дјела појединих нашпх пјеснпка. А наша књижевна поезпја, макар колпко заостајали за европскима, ипак није у толикој мјери оскудна, да се пз њене залихе ие бн могао начинптп добар, пун умјетносне свјежине Зборпик. Обзпрући се на тренутне потребе нагае просвјете и образовања, а имајући на уму горе истакнуту прилику, да овакпх књпга немамо, а да се за њима не може и не смнје дуже чекати, састављач је био приморан израђивати књигу, која ће добро послу-