Prosvetni glasnik
30
ПРОСВЕТНИ ГЛАОННЕ
Хербарта, јер по моме мишљењу не могу се у педагогици постићи сигурпи, увек стадни успези помоћу њихове спекудативно-догматичке методе, од које се нису могди сасвим осдободити ни позитивисте. У сваком чисто спекулативном (дијадектичном) начину обрађпвања, било философских, би.)о педагошких питања стоји баш разлог против раздога, једно образложено мншљење против боље образложеног, један вешт дијалектичар против још вештијег. Попгто никако не могу да се угледају границе дијалектичног ситничарења, јер оштроумље једнога може увек да иадмаши оштроумље другога., и да га због тога у шаху држи, то често постају та дијалектичка препирања игре и бесилодна дангуба; то је у педагогици данас на дневном реду, као што то пређе беше у спекулативпој филозофији. Из ових унакрсних и супротних научних мишљења и непријатељскнх педагошких теорија има на срећу излаза. Овај излаз водп кроз непрегледан лавиринат од мисли, кроз низ нејасних тврђења на поуздан пут непобитних резултата. А тај је иут ексиериментална метода. II Као што је познато, природне науке, које владају нашим веком, имају захвалити за своју победу и снагу, која постепено и духовне науке увлачи у службу ириродних наука, поглавито ипдуктивно-експерименталној методи, коју је изнео Бакон, у нацрту, и ако само у грубим цртама. Победни ток ове методе мало но мало је у толикој мери савладао тако одличну духовну науку, као што је ову раније представљала психологија, да је ова од прилике пре пола века морала узети од природних наука експерименталну методу, да њоме сазна и математичком тачношћу утврди духовне појаве. Тако исто мораће, ако досадашњи знаци не варају, и педагогика, у колико је она прпмењена психологија и у колпко она жели да то буде, прпстати, да пође путем опита природних наука, ако хоће да се сачува од неплодие изнурености. Ако данашње стање педагогике изгледа филозофском посматрачу, који стоји над дневним питањима, збрка боље или слабије образложених мишљења, то ће будућа експериментална педагогика открити систематизовано обиље чињеница. До сад су педагошке теорије често пута поетале или из методички оскудног школског искуства или из напред утврђених правила опште важности, из чега су после дедуктивно извођена педагошка правила. Вудућа експериментална педагогика створнће се индуктивним путем из статички сазналих или пз опитом добивених чињеница. Тек тада би могле доћи објективне биолошко-педагошке чињенице, л даље и закони на место данашњих педагошких прописа и правпла, која по невољи имају право само на субјективну истину, јер она имају важности, само ако им се признају њихова априористичка (у напред одре-