Prosvetni glasnik

1ЈАУКА И НАСТАВА

31

ђена) лретпостављања. До сад су најважније помоћне днсдиплине у педагогици бил.е: полутелеодошка етика и спекудативна психологија; у будуће биће помоћно-научна основа педагогици Физиодогија, анатомија мозга, биологија у најширем обиму, поред тога и школска хигијена, демограФија, према педагошким погдедима удешена статистика, социодогија, на посдетку и нарочито експериментадна психодогија; на основу ових цаука мора се подићи и почивати будући систем експериментадне педагогике. Ако хоћемо, да се данашња педагогика отргне из своје догматичке укочености и осетне несвежине, то је веома потребна основна промена Фронта у њеној методи, као и у њеном подагању научнога темеља. Не треба се бојати крупнога натписа „ експериментадне педагогпке"; не треба исмевати тај натпис. Ко буде с разумевањем пратио историју нодета појединих научних грана из најбдиже прошдости, тај ће брзо заборавити исмевање. Да је неко пре једнога века говорио на пр. о експериментадној психодогији, то би га тадањи научници прогдасиди као зредог за дудницу. А данас би научници сваког психолога извикади, као окамењеног Фидозофа, ако би се усудпо, да у пспходогији начелно одбије свако експериментисање. Тако се исто може десити, да посде пола века одржи победу само експериментадна педагогика, док би се данашња спекудативна педагогика сматрада само као знатнија занимљива историјска Фаза те науке. Не треба ни помисдити, да су ове раскодничке мисди у тренутку 1 ) када се спремамо за ведику прославу (150. дан рођења) Песталоцијеву грех против успомене тог неумрдог учитеља. На против ја мисдим, да се овде изнесене мисди и захтеви, ако правилно разумем Пестадоција, крећу сасвим у правцу његова фидозофског мишљења. Оп је са Џон .1океом и Русоом тражио искуство као полазну тачку свих педагошких реФорама! И дубљи смисао самих ових захтева јесте само то искуство. Само је посде Пестадоција појам искуства постао шири п дубљи. Пре се звало искуством пажљиво посматрање онога, што се догодило п рефдектовадо, дијадектички се развијала цедина онога, што се догодило, у општа правила. Данас називамо ми искуством изазивање догађаја, вештачким погодбама удешено стварање и свесно изазивање чињеница ради сазнања дубљих узрока п последњих веза. Пређе смо жељно слушали звз 7 ке, којима је природа у свом сдободном стварању нама говорпла, и то се звало искуство; ако је пак природа ћутала, то ништа нисмо сазнавали. Данас ми приморавамо природу, да говори, ма како се она упорно бранида против тога! Телескопом и микроскопом, лупом и хируршким ножићем, мерењем и дестилисањем, анализовањем, методом бојења приморавамо ми природу, да нам окрије чињенице и односе, које је до сад

') Главне мпсди ове расправе чптаве су 1895. г. па збору Оернских дрофесора средњих школа.