Prosvetni glasnik

32

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

од нас крида. Новије методе експерименталне анатомије мозга , које се огдедају у чврстини, удубљењу, боји и у најФинијим преседима колутића брижљиво препарисаног мозга, изазивају под извесним погодбама из мозга мртвога човека душевне чињенице од ведике важности, што нам живо биће никад не би могдо открити. Да је Пестадоције у напред сдутио о овом ступљу развитка науке, наше методе прибиран>а искуства под вештачким погодбама, то би он, по моме тврдом уверењу, био први, који би се урођеним својим светим одушевљењем сав задожио за експериментадну педагогику, чије смо задатке овде само у кратко наговестиди. Ако је ико био сдободан од сујетног самохвалисања евојим идејама, то је заиста такав био Пестадоције, који нам је „у својој дабудовој иесми" оставио ове дивне речи: „Испитујте све, задржите оно, што је добро, па ако је у вама нешто боље сазрело, онда додајте то истином и љубављу к оном, што ја покушавам, да вам у. овим таблицама истином и љубављу дам"! Није ми могуће, да овде у кратко изнесем програм експерименталне педагогике, како га ја замишљам. (Да се у овом тренутку спрема „експериментална педагогика", и ако она није овим именом крштена, показаше поједини огласи нредавања, који су расправљени на „међународном збору за психологију" — држаном у Минхену 4.—7. августа 1896. год. — Тако је на пример на трећој општој седници збора Херман Ебингхаус, филозоф из Бреславе, расправљао о „Једној новој методи за испитивање душевне способности и о њеној примени на шкодску децу"). Место тога узмимо из богатог материјала, који је данас већ сакупљен без икаква достојна покушаја ма од које стране, да се тај материјал педагошки обради, један проблем, ко.ји ће сваком битп довољно познат: ПреоитереКавање са гледишта ексиерименталне педагогике. По начину, како засецају овде у чисто педагошко питање Физиологија, анатомија мозга, статистика и Физиолошка психодогија, моћи ћемо најјасније сазнати н правилно оценити вредност и значај експерименталне педагогпке. III Питање о преоптерећивању покренудо је у последњим десетинама година толика пера на писање, да би књижевност о овом питању напунила придичну књижницу. Ипак ми изгледа да је до језгра овог питања дошао само незнатно мали број писаца. Шта значи наиме преоптерећивање у школском смислу? Јасно је, да преоптерећивање није ништа друго, до замор живчаног система, који прелази нормалну меру, меру нешкодљиву за здравље. Замор је, као што је то већ Љгвоазије утврдио, радња чисто хемијске природе. Прекомерним напрезањем, било нашег мишићног, бидо живчаног система, стварају се у нашој крви распадајз г ће материје. Ако се ове распадајуће материје много намноже, онда се осе-