Prosvetni glasnik

38

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

резултат ХенФнерове статиетике погрешака у кратко у томе је. да мање извежбаио градиво више замара, него обично градиво. Али да и сиособност за вежбање има својих граиица, показао је хајделбершки психијатар Емил Крепелин у једном свом занимљивом експерииенту. (Упореди и Крепелиново испитивање „о ) г тпцају пауза рада на душевну способност рада". Овде само обраћамо пажњу на ову и на значајну расправу Е. В. Скриптиреса која је изашла у мартовској свесци 1896. год. Ебингхаусова и Кенигова часописа „ХеИсзћпЛ 1иг Рбусћо1о§1е шн1 Р]1у81о1о§1е (1ег бшпевап^епе" под натпнсом; ,испи г гивања душевног развијања школске деце". Експериментална педагогика је сада у зачетку. Радо се њоме ^занимају Ебингхаусов и Кенигов часопис и збирке Шилер - Циенове). На једном лицу за опит покушавао је он да утврди умножавање брзине у рачунању помоћу вежбања. Радна снособност дотичног лица за опит расла је између првог п другог опита за 25%, између другог и трећег опита за 15%, али измођу трећег и четвртог само за 6%. Код сваког човека има крајња граница, преко којесе не може вежбањем увећати брзина у раду. Овде је тачка, где треба експериментална педагогика у скором времену, да почне свој рад. Једном се мора експернментално испитати, где је за разно доба средња граница брзине рада, која се вежбањем повећава; другом приликом треба ергограФом утврдити, код којих предмета пре наступа са здравственог гледишта допуштена, просечна мера замора. Мн ћемо тада по свој прилици дотле дотерати, да за разне струке захтевамо разно време. У" осталом изгледа, да већ данашње рудиментарно стање експерименталне педагогике императивно захтева две ствари. Прво према испитивањима Мосоа и Крепелпна изгледа, као утврђено, да уметнути часови из гимнастике не смеју се узимати само као чист одмор. На против, потребно је тек после часова гимнастике још пауза одмора, да се новрати душевна равнотежа. Дал>е показује нарочито статистика Бургерштајнова, да 60 минута непрекидне, интензивне наставе треба одбацпти из педагошких, као и нз физиолошких разлога. Физиолошки је сумњив садашњи час наставе с тога, што је доказано, да највећа, мера замора наступа већ после 30—40 минута, чиме се преко мере надражује мозак баш даровитије и пажљивије деце, која с највећим напрезањем прате наставу, услед чега наступају свакојаке болести. Педагошки је погрешна садашња подела времена, јер у трећој четврти, као што статистика показује, мора неопходно да попусти иажња свих ученика, тако да непрекидност и логичка веза паставног градива за ученике често пропада. Од ове несрећне непажње, којом ученици покушавају, да избегну мучење од целога часа, боље би било, да се час наставе тако подели, да од прилике у половипу садањег часа наставе наступн одмор од 5—7 минута.

-