Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

39

Никако нећу да тајим, да се и иротив овог износе разне педагошке незгоде. Али све незгоде морају устукнути пред ужасном тежином оних чињеница, које је нзнео Кеј. Нама не треба школовано нокољење са жутицом и узаним прсима. Ако наш систем културе неће само да задобије власт у свету, него и да је стално одржи, то се не сме иаш живчани систем једнострано напрезати на рачун нашег мишићног система. Меив запа т согроге еано. Здраво тело у здравом духу је нама потребно. Крепелин има без сумње право, кад тврди, да се за пола часа доброг рада при најјачој способности душевног рада може више и ире свега боље урадити, него у двоструком времену давно насталог замора. V. На овом нримеру обраде питања о нреоптерећености од стране ексиерименталие педагогике можемо видети, у ком се правцу крећу моји предлози за реФорму педагогике. У идућем веку треба, да се у педагогици учини оно, што су пре пола века за психологију учиниди Вебер и Кехнер, а доцније Вунт и Џемс, то јест, она се неће као до сада ослањати на самовољпо дијалектично тумачење и размишљање, на спекулативно испитивање и критиковање, него на статистички утврђене податке и експериментално добивена опажања. Већ најстаријп иедагозн поставили су захтев, који су Русо и Песталоције понављали и наглашавали, да свако васпитање треба да буде природно, т. ј. оно треба да се прилагоди сасвим развијању саме природе; а ја стављам данас у главном сличан захтев! Само што стари нису знали, шта природа хоће него су преносили своје осећаје и субјективна искуства на природу, или су ову увлачили у своја осећања и искуства. Данас почињемо помоћу биолошких наука да слутимо, шта природа хоће, и с тога је време, да помоћу експерименталне педагогике испитамо снољни и унутарњи ток нама повереног дечјег мозга, те да наша васпитна начела и иостуике вешто прилагодимо биолошким законима. Врање. С немачкога С. М.

ЕДЕМЕНТИ ПЕДАГОШКЕ ПСИХОДОГИЈЕ Н. БЕ КААК-А ОРПСКИ ПРИРЕДИО Д-р Стев. М. Окановић., [1РОФЕСОР УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ У ДЛЕКСИНЦУ (НАСТАВАК) (3) 14. Аперцепција Перцепција и аперцеидија. Узмимо, да А још никада није видео плуг, а Б да га је видео. Замислимо обојицу лред једним илугом, који