Prosvetni glasnik

60

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

ТреИа књига претреса, на 436 страна, наше дапе, доба од 1871.—99. год. и у њој су свп одељцп опсежно разрађивани, јер је посде политичке историје, која је збијена на шездесет страна, на свима осталим листовима реч о културичг духовном жнвоту. Ово време, вели Кремер, није толико обележено спољашњим нроменама у појединим државама, колико приликама у самим њима; „готово све се љуто боре сједним новим непријатељем старога рода, содиалном демокрацијом" (III, 3. стр.). Почињало би од ФранкФуртскога мира, завршено хашком конФеренцијом; патриота Кремер зове га још и Бизмарковим веком. Биће само мало претерана она реченица, да је Бизмарково име за ову епоху оно исто, што и Наиолеоново за неке раније епохе. Није потребно подробно излагати распоред рада и овога одељка. Ни у њсму нема крупнијих одступања, а готово сва пажња сконцентрисана је на Немачку. Што нас од других догађаја мало впше интересује, то је, између још неких, и Источно Питање и заплети који се десише на Балкану осме десетине овога века. Ту је мало више речено о рату нзмеђу Турске и Русије (Плевна); борбе осталих балканских народа тек су узгред, највише у две три реченице, поменуте. Даље .је говор о енглеском ратовању по АФрици, Абисинском рату, Тројном Савезу и т. д. Нри дну 44. стране удостојене су и балканске државе засебнога помена, само што он не служи иа част ономе ко га је писао, или инспирисао. 0 томе доцније. — При крају је помен о крунисању цара Николе, па: Критско питање и рат, шпанско-амерички рат, кинеско-јапански рат и, најзад, неколико је речи о Бурима. У одељку Духовни живот, пошто се на пуних дванаест страна, уз масу ликова, проговорило о знатним и незнатним немачким књижевницима, милостиво је на пет страна бачено неколико утешних реченица о целом осталом свету, па и ту није било срећног избора. Остали одељци ове књиге баве се о разним гранама културнога живота. Има помена о позоришту (81.-100. стр.), законодавству (120.131.), међународном праву, електротехници, изложбама н т. д. Нешто опширније проговорено је о медицини. Од експедиција тога доба најзначајније су оне из средње Африке (Стенли) и Нанзенова и Андре-ова на Северни пол. Приложена је и карта поларних експедиција, из које се види, да је још само степен и по око пола остао неиспитан. Хемија и Физика учиниле су у овом времену огромне напретке, особито ова нослеДња (Едисон, Херц, Тесла, Рентген). Исто је тако н са другим наукама и гранама уметности. (У одељку о музицп врло се опширно говори о Вагнеру). Претиоследњи, доста занимљив, одељак говори о женама и њихову учашћу у литератури, позоришној умстности, музицн и нластици. Последњи је чланак о штампи и штампарској вештини. Делу је на крају додан регистар места и имена.