Prosvetni glasnik

ОДЕНЕ II ПРИКАЗИ

61

То би бида, укратко изиесеиа, садржина целокупнога дела. Оно је, нема сумње, и круино и значајно, јер је ту прикупљено много и разнодиких Факата, те може послужити ономе, чему служ.е обично све одабраније енциклопедије. Али кад се узме, да вредност научних дела мање зависи од масе Факата, а више од тачности онога што је изнесено, онда },е ова, с поља тако лепа, књига морати да изгуби од иројектована гласа. Имао сам већ, излажући садржину, прилике рећи, да се ириређивачи иису могди отргнути од тесногрудог патриотизма. Имало је, сем Немачке, још културних држава, које су бар у иекој гранн живота претекле Бизмаркову колевку, с тога није најправије, да и у тим одељцима буде о њима мало речи. И мање државице показивале су чешће у овоме веку необична јунаштва, дале су људе и дела првога реда, што је било вредно поменути, нарочито кад је имало места и за најситније немачке државнике, књпжевннке и уметнике. Сдовенскп свет као да никако није био згодна тема за писање. Отуда се поред многих важних дана у историји словенских држава нрешло ћутке. Ако се штогод и морало рећи, онда је то речено врло кратко, као што је случај код помена Теслина имена и рада, норед којих се редова шире сликс много, много незнатнијих електротехничара. При помнњању руских песника готово се више говори о Бодепштету, преводиоцу Љермонтовљевих дела, него о самом Љермонтову и т. д. Али кад су нам већ тако мало места дали у овој књизи, ред је био, да оно што је речено буде тачно и на своме месту. На жалост, ннје тако. 0 Србији је овда онда речена случајно која реч и тек се на 46. стр. III књиге у дваестак редова пише о њеним данашњим приликама. Нс знам, шта да речем на оне бестидне лажи, које је тенденциозна накост збила у опо неколико редића. Рећи ћу, да је жалосно, што писци не познају наших прилика, рећи ћу, да је још жадоеније, ако су учинидн намерно извртање. Ово друго биће пре, јер из сваког реда бије неки срдит тон и неко крупно нерасположење. Како ј е неучтив сам почетак: „Ет туеш§ ег&еШсћез ВМ Ме1еи сИе ћтАегроПШсћеп 2из1аис1е бегМепз Ш1с! Ви1§апепз с1аг, сИе ђаћ1 ап 081егге1сћ, ћаМ с1еш 1оскепс1еп Ршће1 Ш§011(1, аи 1ш881апс1 8Јсћ аи2и1ећпеп 81гећ1сп и ...! Зар данашња Србија, која је у овоме веку створена, није многим својим делпма импоновада и умиијшга од многобројних писаца горње књиге? Кад је бидо доста места за Андрију Хооера, зашто га нтгје бидо за покретаче наших устанака у почетку овога века, који зацедо од њега нису били мањи? Зар наша усмена и писана литература нема у себи ниједног деда светскога гдаса? Ваљадо је, да редактори завире у дела својих књижевника, да не иду даље, и да ту виде, шта је, рецимо, њихов, можда најпаметнији човек, Гете, о нама рекао. Требало се отргнути од тесногрудостн, бити ширих погледа, па би се онда много п мпого мишљење изменило и дошло ближе до истине. Још је срећа, што образована ту-