Prosvetni glasnik

одене ж пгикази

63

избере оне биолошке моменте, којима се описивана животињска врста највећма одликује. А да се још више види ппшчева зоодошка стручиост, нигде није пропуштено да се о самој организацији (телесној грађи) у овим описима научно не проговори, што је у досадашњим уџбеницима била гдавна и једина ствар. Шмајл. је, ето, први ово сухопарно изучавање животињске грађе довео у везу са занимљивим биолошким чињеницама и тако, везујући то једно с другим, дао ученицима могућност: и да лакше уче и да боље памте. Ово је, мислим, врхунац зоолошке методике, због чега писца сматрам не само за зоолога стручњака, него и за великог педагошког зналца. А кад се научна спрема и педагошка вештина доведу овако у харманију, онда заиста морају бити истините речи проФесора др-а Хајнкеа: да је ово дело најбоље од свих досадањих уџбепика Зоологије. На крају свакога "описа представника нојединих редова поређани су сви [сродници. То тако иде систематски до краја. На крају је геограФско распростирање животиња и азбучни рагистар имена. Ну, то није све. Има још нешто, што природњачким књигама подиже вредност; то су слике. У овој књизи оне су, пре свега, уметнички израђене и за то су са естетичког гледпшта особите; затим ориђиналне, јер нредстављају животиње у њиховим пајважнијим и карактеристичким нокретима и само у оној средини, у којој животиња живи. И поједини делови животињскп, на којима треба видети органе, насликани су право анатомски. Оваквнх је слика пуно, а доста их је и које су јако увећане. Све је ове слике радио нарочити живописац само за ове послове. Једина замерка је с моје стране овој књизи та, што фосилни облици нису никако поменути. Ово је требало учинити макар и због тога, да се виДи, да ланац животињски не мора бити испрекидан. Ваљда зато није никако поменуто ни читаво коло животињско МоПизсоИеа са с.воје две класе: Вгуогоа и Вгас1порос1а. Ну, ове замерке може и не битн, кад се на други тас теразија ставе онолике одличне особине ове књиге. Зато је ја топло препоручујем својим колегама — јестаственичарима. Мих. Бобић