Prosvetni glasnik

62

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ђива, у коју ће отићи ова књига, боље иознаје Србију и њеие придике, лепше о њима мисли и неће, Кремеру и комп. за љубав, изменити свога мишљења. Техничка је страиа одличиа; слике, Факсимили, карте и разноврсни придошци израђени су врло марљпво и укусно. Ђаз XIX ЈаЂгМпЛеН може бити и лепа и значајна, па и корисна књига, али никако непристрасно научно дело. Јор. Ж.

1ећгћисИ с!ег 2оо!одЈе Лгг ћбћеге ^ећгап^аИеи шн! сНе Иагк! (!(')• ћећгегм. Уоп 1)г. ОМо ЗсћтеИ. 2. АиПа§ - е. 8*;иМ&аг1 ши! Бехрт§. Уег1а»' уои Ег\чп Жа§е1е. 1899. Стр. XII. 443. У елегалтггом повезу цена 4 марке. Према веома ласкавој препоруци издавача Гимназија Госнодара Јеврема Обреповића набавила је ову књигу за своју књижницу. Еао наставник Јестаствеиице одмах сам .је узео на преглед н у повољном случају на употребу. Књига ме је толико привукла, да сам је морао задржати и, огледа ради, њоме се прп предавању у VI разреду кроз целу годину служити. Овај оглед испао је врло добро, јер је и моје спремање за предавања по овој књизи ишло и лако и брзо и код ученика је опет жељенп успех постигнут. Ученици су се истина служили најновијим нашим уџбеникош за Зоологију од Љ. Давидовића, али је моја ручна књига била ова Шмајлова Зоологија, по којој сам искључиво и радио, узевши само онај систематски ред, како је у књизи Давидовића, а ред и начин излагања, како је у Шмајловој књизи. При описивању првога животињскога реда ученици су опазили начин мојега излагања, на су нрема томе и у својој ручној књизи удешавали, те их то није ни мало бунило, што се наравно има приписати и доброј изради нашега уџбеника. У својој књизи Шмајл одмах излаже општи анатомски и физиолошки преглед кичмењака, у кратко на четири листа, али тачпо и исцрпно. Затим долази кратка карактеристика класе сисара са оиштим анатомским и физиолошким прегледом. Па сад тек долази ново и оригинално, што у другим зоолошким уџбеницима до сада није било, а што овом Шмајловом уџбепику и даје толику вредност и похвалу; — долази описивање редова животињских, из којих писац узима типичне представнике, па их описује са највећом опшириошћу, нарочито с биолошког гледишта, где се види пгапчево дубоко познавање жнвотињског живота. Ту се говори: о постанку и распростпрању дотичне врсте, о користи и штети, о становању и храњењу, о вештачким нагонима, о нријатаљима и непријатељима, о односу животиње према човеку и природи, о целокупном начнпу живота. Код сваког представника животнњског реда писац је умео да