Prosvetni glasnik

ХРОНИКА

дити, геолошку грађу и .шшшо кроз коју ће ићи жедезница и топдотие прилике у њој. ЈуигФрау је висока 4166 т. Жедезница је раније саграђена до Мадог Шајдега (2064 т); иова жедезница има дакле да со попне још 2100 т, а то ће учинити дужином од 12 1 / 2 км са успоном највише од 25°/ 0 , а најмање 6'2°/ 0 . Тереп састављају: 1). црни квргави шкриљци, који спадају у доњи Догер, 2). „Носћ§еМг§зка1к", од којег се један део скоро ноказао, да је еоценске старости, и 3). кристаласти шкриљци с гранитским жицама. Кречњачки слојеви граде синкдинаду, укљештену у кристаласте шкриљце. Кроз иосдедње две Формације жедезница ће проћи тунелима (10'/ 2 км), а преко прве (2 км) ићи ће површином. Тунелн ћо просецати пданину у разиим дубинама. На превоји, између Менха и ЈунгФрау, тунед ће ироћи пспод глечера; температура стена у тунелима биће свуда испод нуле (од — 2° до — 12-2°Ц). Станице ће бити једне у тунедима, а друге на отвореним местима. На местима лелога погледа отвориће се нарочите гадерпје, које ће сдужити и за вентилацију. Кода ће вућн електрицитет, који ће се справљати под планином у огромним дубинама. — У другом допису напомиње какве је геолошке радове у последње време примида иариска академија наука. — У трећем допису обраћа пажњу друштву на нове брошуре од Туле, Лаиарана и Розенбуша. Туда је поново издожио разне назоре о земљиној унутрашњости (Уег8с1пе(1еие АпзшМеп пћег с1аз Јппеге Лег Егс1е, ЛЛ г Јеп, 1899.), уневшп и најновија испитивања земљине топдоте. И Лапаран је заронио у дубине земљине, ади не да нам казке како је тамо, него сам.о да осветдп постанак гранита (ћ/е §гаш!е ћоиташ, 1899). Најспецијаднија је расправа Розенбушева 81исНеп 1111 6пе188§'е1нг§е Лев бсћтаттаМеа, Не1с1е1ћег§ 1899. У њој је и опширан увод с теоријским погдедом Розенбуша на постанак кристадастих шкриљаца и интересан закључак о кристадастим шкриљцима с угљенитим материјама. При осннвању геодошког завода у Баденској 1888. год. није бидо никакве основе за деобу гнајса и дидувије, од којих Формација свака захвата по четвртину земље. За дидувију пађе се упоређење у Едзасу н Хесенској, а за гнајс ни тамо. Најбдижи угдед даваше Баварска Гора. Лаједов принцпп тешко се прихватао.; ,метаморФизам" се узимао више као реч но као јасан иојам. Пут му прокрчише Добре и Делес , затим немачки геодошки завод студијом контакта. ЈРозенбуш у Вогезима и Аоеен у Харцу указаше на ведпке контактне метаморфозе од дубинских еруптивних стена. Хемичари Унгер и Ђан-Вервеке иоказаше, да су ири том извршене иогдавито модекударне измепе, а да нома веће хемијске иромене на седиментарним стенама. Затим се увиде, да у серијама гнајса н микашиста има знатних чданова, који су у хемијском и минерадошком погдеду једнаки са седиментима у контакту и с еруптивним стенама! Отуда закључак: да су и те стене мораде прво бити нормадне седиментарне идн еруптивне стене, па су доцније метаморФозом промењене. Наскоро носдо овога показаше Лосен н Леман, да дрооветни глдсник, 1900., 2. 5