Prosvetni glasnik

66

ПРОСВЕТНИ ГЛАСППК

су многи кристаласти игкриљди иостали од иормалиих седиментариих стена и услед тектонских ироцеса (динамометаморфизам). Најзад Гродекова ироматрања доказаше, да ни термалпи метаморфизам није у овом погледу без значаја. Када се, дакле, из комнлекса гнајсно Формације одузме оно, и1то се може протумачити накнадним контактним, динамичким и термалним метаморфозама, онда не остаје ништа, што би за време тс Формације нарочито иостало и било сасвим друкчије, но што су нормалне стене. Узевши на ум, вели Розенбуги, како стене могу иостати само седиментацијом и ерупцијом, јасно је, да се деоба гнајсне формације мора вршити само с генетскога гледишта. У Шварцвалду могу се разликовати две врсте гнајса: гнајси Ренха и гнајси Шапбаха; у првима леже ирвобитнн седименти, у другима су првобитне еруптивне масе, обоје сада у у Форми кристаластих шкриљаца. Ово различито порекло познаје се по различноме изгледу, материјалној садржини и структури тих гнајсова. Има и трећа врста — кинцигит-гнајс, који је контактна модиФикација првога и поступио у њ прелази. Ове се три групе на карти јасно издвајају, п остаће, ма се и нроменило теоријско гледиште, које с Розенбушем делс сви чланови баденског геолошког завода. — Носле овога Розенбуги је детаљно проучио оие гнајсе у Шварцвалду, у којима се налазе угљсните материје, и дошао је до ових закључака: 1). у шварцвалдеким репшким гнајсима има кристаластих шкриљаца с угљем, који је вероватно органског иорекла, а иоред тога има и хексагоналних лишчица од граФита; 2). угаљ ових стеиа морао је иостојати у некој другој Форми, нре но што су оне добиле свој садашњи минералошки састав; 3) из тс Форме прешао је у компактну а од чести и у граФит, ако не пре а оно најдаље при стварању садашњих минералних састојака, јер је у свнма њима обухваћен; 4). као год у квргавом микашисту, тако и у овим стенама има врло мало или нема ни мало иромењених нрвобитних делова, међу којнма би угаљ био расут као ситан прах (а не да је у њима обухваћен). 4. Саоиштена је расправа Ј. М. ЖујовиЛа Дацггти у Србији, која ће ући као одељак у другу књигу Геологије Србије: — Дацитп су неовулканске трахитоидне стене, у којима су битни примордијални састојци кварц, плагиоклас и неки обојени силпкат. Овакве су стене у Србији много вигае распрострањене но што се досад узпмало, јер но дефиницији треба да обухвате многе „липарите" и „микрогранулите", у којима је главпп Фелдспат плагпоклас, а таква је већина ових стена и код нас и на страни. Ово већ увпђају петрограФИ, те почињу говоритп о „нлагио-липаритима", али у самој ствари између ових и дацита нема никакве разлике. У Србији има дацита у свима еруптивним областима. Нарочито им је велико распрострањење у Шумадијп и јужној Србији; у источној Србијп има их мање, а у западној најмање. У првим двема областима јављају се као жице или 1^5 веће масе, од којих су читава